Углавном се склањају сви оштри предмети, јер се веровало да могу преци да се повреде. Веровало се да су на Бадњи дан живи и њихови покојници заједно”, рекла је Марјановић. Новина је кићење бадњака, а народ је, према њеним речима, имао одређено поштовање према бадњаку у периоду док је човек био више везан за саму природу.

„Ритуално се по бадњак ишло у зору, мада је било случајева и када су на Бадње вече то радили, јер су ујутру били упослени. Тако се у ствари радило после Другог светског рата, када Бадњи дан није био слободан дан и када су људи дошли са посла, па ишли у сечу бадњака увече”, казала је она. Марјановић истиче да бадњак, као свето дрво, симболизује душе предака и опроштај прецима. 

„Када се секао бадњак, носио се мали колачић и вино, а гледало се да дрво падне на источну страну. Данас, колико сам посматрала, то не гледају. Место које је сад на неки начин рањиво, дарује се тим колачем и посипа вином како би се искупили греси. У сечу је углавном ишао најстарији члан породице са неким млађим, углавном дететом. Деца су нам у свима овим празницима нека врста копче за пренос традиције”, објаснила је Марјановић.

Она додаје да је обичај био и да се бадњак, пошто се донесе кући, наслони на источну страну зида. „Чекало се вече да се бадњак унесе и исече”, рекла је Марјановић. Када је реч о урбаним срединама, бадњак се данас најчешће купује на пијаци што је, како додаје, обичај који је настао између два Светска рата.

„Последњих 10 година колико сам ја испратила, на пијацама има и неког жита, пшенице. Све оно што је за пољопривредно домаћинство важно, а не за нас у урбаним срединама”, казала је Марјановић. Прављење чеснице се, како наводи, разликује од места до места, али је обичај да се стави комад дрвета, јарма, кукуруза и пасуљ.

„Негде се прави од кукурузног и пшеничног брашна, а северно од Саве и Дунава је као сува пита.

Ко пронађе пару, верује се да је срећник целе године, а домаћин откупљује ту пару од онога ко је пронашао и ставља је код иконе. На моје питање шта чине са том паром, кажу да купују со, јер то је оно што је у прошлости била реткост и драгоценост”, рекла је Марјановић.

Говорећи о положајнику, Марјановић наводи да он мора да буде успешан како би доносио напредак дому.

„Обично је то био старији мушкарац, али данас су то углавном унуци и девојчице.

И данас је свеједно да ли је положајник мушко или женско дете”, рекла је она. Марјановић додаје да је хришћанска црква усвојила многе паганске обичаје дајући им хришћанска тумачења.

„Бадњак и те ломаче које ми гледамо сваке године, у ствари је било паљење како би помогли младом сунцу да ојача. Дакле, та ватра је требало да има снагу да помогне младом богу, а млади бог је био Сунце”, рекла је Марјановић. Православни верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан који, као последњи дан божићног поста, најављује прославу рођења Исуса Христа - Божић.

Танјуг