У Народној библиотеци Требиње одржана је трибина "Још двије три ријечи о ћирилици, роде" на којој је било речи о статусу ћирилице у српској култури, књижевности и народу.

- Ћирилица је данас угрожена и покушавају да се открију узроци таквог стања и настанка проблема, али и да се нађу одговори како да се ћирилица заштити и сачува у српској култури и књижевности - истакао је професор доктор Зоран Аврамовић из Београда,

- Има више узрока, имате овај у југословенском наслеђу, онда наш народ се мешао са другим народима и верама и ту је дошао такође тај притисак на ћирилицу. Постоји и утицај забране, ћирилица је била забрањивана 1915. и 1941. године, па је сад био покушај венецијанске комисије да тражи један статус за латиницу и ћирилицу у Уставу Србије, тако да имамо разне притиске - рекао је Аврамовић. Он је истакао и немарност и нехај српске интелигенције што је допустила да се такво стање ћирилице успостави.

Професор доктор Марина Спасојевић рекла је да је основно решење за статус ћирилице промена законских оквира, будући да постоји разликовање службене и јавне употребе језика. Она је рекла да службена употреба подразумева обавезну употребу ћирилице само у државној администрацији, док у медијима то уопште није обавезно, у обавези су само установе које финансира државни капитал, док сви остали нису у обавези.

- Променом закона где се изједначава службена и јавна употреба требало би да обезбеди пре свега да ћирилица буде обавезна у јавном простору - рекла је Спасојевићева.