58. Битефа одржао уметницима и грађанима лекцију из морала и храбрости?
„У свим земљама, било да се ради о Европи или Бразилу, баш људи који речи ‘народ’ и ‘отаџбина’ користе највише - националисти - продаће лепоте своје земље интернационалним инвеститорима: неки немачки Креонт, или српски Креонт, бразилски Креонт…“, изјавио је славни швајцарски редитељ, писац, резиденцијални уметник и активиста светског угледа Мило Рау, који је у свом говору, отварајући пре две вечери 58. Битеф, позвао уметнике и грађане Србије да одбране своју земљу од компаније Рио Тинто.
„Долазећи јутрос у Београд чуо сам како је летос стигао у Србију немачки канцелар Олаф Шолц. Дошао је да промовише ископавање литијума за потребе немачке аутомобилске индустрије, недалеко одавде, у долини Јадра. Шолц је позвао Србе да се жртвују за Европу, за такозвану „одрживу“ енергију. „Европа“ значи, наравно - Фолксваген. Расељавање 20 хиљада породица и тровање плодног тла за наредне генерација. Да, то је оно што „одрживо“ значи - одрживо у смрти“, истакао је између осталог Рау.
Доказујући своју тезу да он не може да види разлику између позоришта и активизма, како је изјавио у интервјуу за Данас пред овогодишњи Битеф - „јер ако позориште не покушава и не жели да оствари оно о чему прича, а то су увек цивилизацијске моралне, друштвене и културне вредности, онда оно није истинито и није позориште“- Рау је одржао говор за антологију.
Због чега је за нас његов наступ тако ексклузиван, раритетан и антологијски, а чули смо и чујемо говоре разних светских уметника, у разним приликама?
Па баш по томе што се Мило Рау није заогрнуо стереотипним флоскулама о „глобално тешкој ситуацији“ за које већ и врапци у афричким џунглама знају да не значе ништа, и што је изнова показао, како то чини и у земљама Запада, да прави уметник не сме да се плаши система моћи, забрана, цензура, кенселовања, „политичке коректности“…, и да увек мора да буде на страни истине.
Захваљујући Милу Рауу, публика у Мадленијануму на отварању Битефа, у ствари је присуствовала једној фантастичној лекцији из храбрости, морала, бескомпромисног и доследног уметничког и животног вредносног става, који је данас готово нестао. А нарочито је нестао међу нашим уметницима - уз само неколико часних изузетака, као што су Светлана Бојковић, Анита Манчић, Горан Марковић или Јелена Ступљанин, већина се огрнула тишином и страхом за својим режијама, улогама, управничким местима…
Да ли тако нечујни, скривени и искалкулисани у сопственим интересима мисле да су и даље уметници?
Да ли је ико од њих поцрвенео од стида после упозоравајућег говора Мила Рауа шта нас чека ако се сви јавно не побунимо и допустимо долазак Рио Тинта?
То су за мене кључна питања која је поставио 58. Битеф, и хвала му на томе. Јер, ови уметници својим ћутањем дају допринос сваком, па чак и овом криминалу наше власти, који се тиче здравља и живота свих нас.
Јесу ли њихове каријере важније од тога?
Мило Рау рођен је 1977. у Берну, светски критичари га називају најутицајнијим, најинтересантнијим или најконтроверзнијим уметником нашег времена, а ми ћемо на 58. Битефу, 2. и 3. октобра у Атељеу 212, гледати његову „Антигону у Амазону“, пројекат који се базира на отимању земље и страшном масакру земљорадника у Бразилу 1996. године.
До сада је потписао преко 50 представа, филмова, књига и акција, његова позоришна остварења гостовала су на највећим светским фестивалима, и добитник је бројних високих признања (као најмлађи уметник после Франка Касторфа и Пине Бауш добио је престижну ИТИ награду Светског дана позоришта 2016, Европску позоришну награду…), а 2019. постао је први уметник који је икада именован за придруженог уметника Европске асоцијације за позориште и перформанс (ЕАСТАП). Од 2023. је уметнички директор Бечког фестивала.
Мило Рау је ангажован у МСТ (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), највећем (земљо)радничком покрету без власништва над земљом, око којег је окупљено близу милион људи, а тренутно је врло активан и у уметничко - политичкој кампањи против јачања деснице у Аустрији.
Данас, Радмила Радосављевић
Ауторска права Радио Оаза 2026