Противници градње „Миленијумског крста” инсистирали су да се новац употреби у корисније сврхе – за изградњу болнице или прихватилишта за бескућнике. Верници муслиманске вероисповести су истовремено тврдили да је то чин верске дискриминације. Тада владајући вмровци нису се освртали на примедбе па је уз финансијску помоћ владе Георгиевског „Миленијумски крст” подигнут и данас је незаобилазна знаменитост македонске престонице, грађевина која се и дању и ноћу прва уочава кад се са било које стране прилази Скопљу.Нарочито је упечатљив ноћу, осветљен са 650 рефлекторских светиљки, видљив је и на тридесетак километара од Скопља.
„Миленијумски крст” је висок70 метара, стоји на четири десетометарска бетонска стуба а цела конструкција му је од челика. Пројектовали су га архитекте Јован Стефановски Жан и Оливер Петровски, а градња је била поверена „Бетону” из Штипа и фирми ЕМОиз Охрида.
У минулих осам година „Миленијумски крст” је био редовна медијска тема, понајпре због велике потрошње електричне енергије и нарочито због власништва и намене његовог монументалног подножја. У целу причу се умешала Македонска православна црква, која је аминовала његову изградњу, али уз услов да на првој платформи у основи крста буде уприличена хришћанска богомоља.
Према првобитном плану, одмах изнад цркве, на другој платформи планиран је ресторан, што је било у супротности са суштинском наменом цркве у подножју крста. У натезањима око трајне садржине простора који пружа основа крста, представници цркве и фондације „Миленијумски крст” недавно су постигли компромис, договоривши се да мала црква буде изграђена у близини крста, а да се две платформе искористе у туристичко-комерцијалне сврхе.
Према речима Благоје Дојчиновског, председника фондације „Миленијумски крст”, разрешене су све дилеме. Тамо где је планирана црква биће продавница сувенира а изнад ње ће се налазити панорамски ресторан. У самом крсту ће бити лифт којим ће се посетиоци пети до места где се укрштају вертикална и хоризонтална конструкција крста. На висини од 40 метара биће мала платформа а на њој телескопи за панорамско разгледање Скопља.
Остаје нерешен проблем снабдевања струјом, са чиме се ова грађевина суочава од 2002. Унеколико наврата, крст је од мрака спасавао Трифун Костовски, градоначелник Скопља, али није решено како да крст ноћу стално буде осветљен. Предлог да се на Водну у близини крста монтирају ветрењаче за струју није добио подршку власти. Решење је на помолу, будући да су представници МПЦ, у чијем је власништву земљиште око крста, преговарали недавно са представницима грчке фирме „Килотрон” о закупуземљишта за градњу ветрењача.
Отворено је и питање изградње жичаре којом би се „Миленијумски крст” повезао са центром Скопља. За градњу жичаре заинтересована је аустријска фирма „Лајтнер” а извесно је да ће је финансирати фондација „Миленијумски крст” и скопска општина Центар.
Миле Раденковић