Једна од најзначајнијих југословенских и српских глумица Радојка Рада Ђуричин преминула је данас у 91. години, саопштило је Југословенско драмско позориште, чија је дугогодишња чланица била.
У знак сећања на велику глумицу НиН се сећа њеног интервјуа објављеном у броју 2916, 16. новембар 2006. године. Цео текст преносимо у наставку.
Ко је била Рада Ђуричин?
Рођена је у Вршцу, где је завршила гимназију, а 1958. године дипломирала је глуму на Позоришној академији у Београду. Годину дана касније стекла је диплому на Филозофском факултету. Каријеру је започела улогом Ане Франк у Народном позоришту у Београду. После постаје члан Југословенског драмског позоришта, где је остварила већину својих улога у делима Шоа, Вајлда, Достојевског, Шекспира, Островског, Горког, Моме Капора... Одиграла је низ улога на радију, ТВ и филму и добила више награда. Гостовала је у Москви, Њујорку, Торонту, Паризу, Лондону и многим другим градовима.
Спадала је у глумице које су и саме иницирале и стварале позоришне представе и ТВ пројекте.
Бавећи се проблемима жена адаптирала је роман Е. Јонг „Страх од летења“, иницирала дуо - драму Моме Капора „Крај викенда“, велику представу и ТВ филм Александра Колонтај, шведске списатељице А. Плејел, „Опоруке“ Десанке Максимовић, монодраму К. И. из „Злочина и казне“, по мотивима Достојевског, за коју је добила више награда на међународним фестивалима.
Бавила се и литерарним кабареом - „Похвала лудости“ Е. Ротердамског, драматизовала је Капорове текстове „011“, од којих је направила и популарну ТВ серију. Објавила је књигу „Тајна црне руке - дневник једне глумице“ (Слободан Машић, 1999) и „Моје монодраме“, 2005.
Играла је и у најдуговечнијој позоришној представи „Буба у уху“, у Југословенском драмском позоришту, у „Јасмину на странпутици“ Љиљане Лашић, у Славија позоришту, у „Труну у оку“ Силвије Плат, у „Великој драми“ Синише Ковачевића, у Народном позоришту, и у филму Горана Радовановића „Хитна помоћ“.
Била је удата за Драгослава Поповића, са којим је има сина Радана, снаху Драгану и унуке Наталију и Димитрија.
Радост и туга
Шта је ваша највећа нада?
- Да моји унуци и сви њихови вршњаци буду поштеђени наших лоших искустава.
Шта је за вас највећа несрећа?
- Растанак са онима које волим.
Кад вам је непријатно?
- Кад правим компромис, да бих избегла конфликт.
Коју песму волите да певате?
- Лако је пруту да се соколи, док бије децу њега не боли.
Шта вас излуђује?
- Неваспитање и непрофесионалност.
На које своје достигнуће сте највише поносни?
- Што никога не мрзим.
Пријатељи и непријатељи
Коме ћете вечно бити захвални?
- Родитељима и супругу.
Шта ваши пријатељи хвале код вас?
- Мој оптимизам, без покрића.
Кога не бисте желели да сретнете у сауни ни у ком случају?
- Себе.
Шта кажу ваши непријатељи о вама?
- Не знам да имам непријатеље.
Који природни дар бисте хтели да имате?
- Смисао за технику.
За шта или коме морате свакако још да се извините?
- Онима које волим и који ме воле, а мало им времена посвећујем.
Привид и стварност
Које ваше добре особине се не уважавају како треба?
- Непријатно ми је да набрајам све своје добре особине.
Ако бисте могли да промените једну своју особину шта би то било?
- Несигурност.
Шта је ваша најдрагоценија имовина?
- Моја породица, моји пријатељи, моја професија.
Шта је била ваша најдраматичнија погрешна одлука?
- Драматичних није било, погрешних напретек.
Које су ваше скривене слабости?
- Нажалост - све су видљиве.
Како бисте слепом човеку описали свој изглед?
- Осмех ми је широк од ува до ува.
Разум и жеље
Шта бисте најпре урадили кад бисте добили власт у Србији на један дан?
- Суспендовала бих све политичке партије и невладине организације, да бар за тренутак одахнемо.
Ко ће да влада Србијом кроз десет година?
- Бојим се да ће то бити планетарни моћници, а да ће им наши само помагати или одмагати.
Са којом историјском личношћу се најрадије идентификујете?
- Са Александром Колонтај и Десанком Максимовић сам се професионално идентификовала.
Ко су за вас најумнији духови нашег доба?
- Достојевски, Ајнштајн...
Који политички пројекат би донео срећу свету?
- И најбољи се временом претвори у своју супротност.
За ког сликара бисте дали највише пара?
- На срећу, слике добијам на поклон.
Живот и вечност
Као дете хтели сте да будете...
- Једриличар. Да у тишини једрим вршачким небом.
Који сан хоћете свакако још да остварите?
- Да већ једном научим да кувам.
Како бисте волели да умрете?
- Изненадно.
Где желите бити сахрањени?
- У Вршцу, са својим родитељима.
Ко да одржи говор над вашим гробом?
- Биће само опело, са вршачким хором Ас. Већ је договорено.
Којој реченици се надате у том говору?
- Само звонима, речитијим од свих речи.
НиН, Весна Лалић
Ауторска права Радио Оаза 2026