Полагањем венаца и цвећа, као и парастосом испред спомен-обележја на брду Шуматовац изнад Алексинца, обележена је 148. годишњица једне од најзначајнијих битака у Првом српско-турском рату. У бици на Шуматовцу српска војска и добровољци из Русије зауставили су покушај Турака да се у нападу на Кнежевину Србију у лето 1876. Моравском долином пробију према северу Србије и Београду. Од десетоструко бројнијих Турака, чија је команда била у Нишу, који је још био под ропством Османлија, августа 1876, српска војска, руски добровољци, војска мештана Алексинца и околних места одбранили су границе Кнежевине Србије.

Битка на Шуматовцу одиграла се 23. августа 1876. (10. августа по старом календару), а десет дана касније, у бици код Адровца, недалеко од Алексинца, 2. септембра 1876. (20. августа по старом календару) погинуо је пуковник Николај Николајевич Рајевски. Рајевски је један од команданата више од 3.000 руских добровољаца, који су стигли као помоћ у одбрани Србије. Јунаштво, херојство и животни пут мисионара-пуковника Рајевског у лику грофа Вронског у роману „Ана Карењина” описао је Лав Николајевич Толстој.

Посмртни остаци пуковника Рајевског, који је због несрећне љубави из Русије отишао у Србију, после погибије сахрањени су у порти манастира Свети Роман, између Делиграда и Ђуниса. Одатле је само неколико дана касније пренето у Београд. У првој половини септембра 1976. (по старом календару) уз велике почасти његово тело испраћено је за Русију, после опела у Саборној цркви којем је присуствовао краљ Милан. За време опела у Саборној цркви чинодејствовао је први српски митрополит Михаило са седамнаесторицом свештеника. Певао је и хор присутне козачке легије. У Русију је испраћено тело пуковника Николаја Рајевског, али је, онако како је он записао током свог живота, срце јунака извађено из његових груди и заувек је остало у Србији.