Истраживачи сугеришу да је 120 до 180 минута седења праг предугог седења и упозоравају да дуго седење може изазвати проблеме са срцем, али и бројне друге здравствене проблеме.

Епидемиолог Џереми Морис је још 1953. године открио да возачи аутобуса у Лондону имају више него двоструко веће шансе да развију болест срца него кондуктери.

Разлог је што се од кондуктера захтевало да буду на ногама и да се редовно пењу уз степенице лондонских аутобуса на спрат продајући карте путницима, док су возачи дуго седели.

Његова значајна студија поставила је основу за истраживање веза између физичке активности и коронарног здравља.

Иако су кондуктери лондонских аутобуса сада ствар прошлости, Морисови резултати су релевантнији него икада, пише Би-Би-Си.

Од почетка пандемије вируса корона све више се иде ка моделу рада од куће, што ће вероватно повећати колективно време седења.

Продужено седење је облик седентарног понашања, које карактерише веома смањена потрошња енергије у седећем или лежећем положају, што је повезано са већим ризиком од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2 и прераног морталитета, па је време које проводимо седећи идентификовано као независни фактор ризика у низу здравствених стања.

Светска здравствена организација је 2020. године предложила мере за смањење седентарног понашања.

Од 2010. године истраживачи су желели да укажу да се седентарно понашање разликује од недостатка физичке активности и указивали су да може да се има довољно вежбања дневно, а да се ипак предуго седи, али је ризик од седентарног понашања свакако повећан код оних који не вежбају довољно.