Почетком седамдесетих, индустрија је основала комитет који је развио UPC стандард података и одабрао ИБМ-ов бар-код симбол међу гомилом алтернативних предлога. И стандард података и IBM бар-код симбол се и данас користе.

На основу белешки са састанка које су похрањене у архиви Универзитета Стони Брук, види се да су људи који су развили UPC систем веровали да раде важан посао. Међутим, нису ни слутили да стварају нешто што ће дуго надживети већину њих.

Чак су и оптимистичне процене прехрамбене индустрије предвиђале да ће мање од 10.000 компанија убудуће користити бар-кодове. Као резултат тога, скенирању првог UPC бар-кода у то време није поклоњена нека нарочита пажња.

Неколико новина је објавило кратке чланке о томе, али то није била вест за насловне стране. Његова важност је била очигледна тек годинама касније, пошто су бар-кодови постали једна од најуспешнијих инфраструктура дигиталних података у дотадашњој историји.

Бар-кодови су унели револуцију на полицама супермаркета

Бар кодови нису само променили искуство куповине при плаћању. Учинивши производе машински читљивим, омогућили су огромна побољшања праћења залиха. То је значило да се артикли који се добро продају могу на основу података које пружа бар-код брзо обновити, што је захтевало мање простора на полицама да би се изложио било који производ.

Како је писао стручњак за бар-кодове Стивен А. Браун, смањена потреба за више простора на полицама омогућила је брзо ширење нових производа. Зато можемо да окривимо бар-кодове за чињеницу да у самопослози налазимо 15 различитих пасти за зубе за које не знамо по чему се разликују.

Слично томе, данашње огромне продавнице прехрамбених производа и мегамаркети вероватно не би могли да постоје без огромне количине података о залихама који се данас добијају захваљујући систему бар-кодова. Како је рекао професор са МIT-а Санјаи Шарма: „Да бар-кодови нису измишљени, цео изглед и архитектура трговине би били другачији“.

Друге индустрије су се брзо укључиле

Савремени бар код је рођен у прехрамбеној индустрији, али није дуго био ограничен само на самопослуге. До средине осамдесетих, успех UPC система подстакао је друге индустрије да усвоје бар-кодове. На пример, у периоду од три године, Волмарт, Министарство одбране и америчка аутомобилска индустрија почели су да користе бар-кодове за праћење робе у ланцима снабдевања.

Приватне бродарске компаније су такође усвојиле бар-кодове за снимање идентификационих података. Федекс и UPS су чак креирали сопствене симболе бар-кодова.

Како је објаснио социолог Најџел Трифт, до краја деведесетихих, бар-кодови су постали „кључни елемент у историји новог начина функционисања света“. Они су помогли да се омогући брза глобализација на начине које би било тешко замислити да не постоје.

Црно-беле линије које више и не примећујемо

Већина људи не размишља о овим црно-белим линијама, упркос - или можда баш због - њихове свеприсутности, нису свесни колико је тај први бар-код на паковању жвака покренуо ланац догађаја који су трансформисали свет.

Деценијама су бар-кодови били радни коњ у позадини наших живота. Данас их скенирамо небројено пута сваки дан, али ретко размишљамо о њима јер нису блистави и само раде. У сваком случају, и поред пола века постојања, бар-кодови су подсетник да су наизглед досадне технологије често много интересантније и доносе веће користи него што већина нас то разуме.

РТС, The Conversation