Политичари и директори технолошких компанија сагласили су се са заједничком декларацијом о смањењу ризика од нове технологије, после дводневног самита, на ком је учествовало 29 земаља, укључујући Кину, САД и чланице ЕУ. Међутим, у њој није било правог одговора шта радити у вези са вештачком интелигенцијом, технологијом која ће доминирати наредних деценија и утицаће на све, од бизниса до здравства или демократије, а многи је сматрају великом опасношћу по будућност човечанства, пише 'Политико'. 

Клег, некадашњи вицепремијер Британије, тврди да је увођење нових правила за вештачку интелигенцију (АI) као прављење авиона који већ лети - веома ризичан и тежак посао. Харис је изнела жељу Вашингтона да се опасности од АI ограниче кроз добровољне споразуме са компанијама који би постали "златни стандард". Са друге  стране, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, позвала је остале да прате нове прописе о АI који су усаглашени у ЕУ.

Политичка борба на светском нивоу

Дебата у Блечлију била је слика шире политичке борбе која се води на светском нивоу, углавном у сенци, у вези са тим како и да ли контролисати АI. Та битка је важна, јер онај ко је добије, зацементираће своје доминантно место, а правила која буду написана тешко ће бити промењена, пише Политико.

До краја ове године, очекује се да нова правила за АI буду финализована, што значи да ће битка за доминацију на том пољу бити веома жестока, наводи бриселски медиј. Питање је да ли ће САД, ЕУ или Велика Британија, а можда и неко други, моћи да прогурају свој план са којим би се сложиле и друге западне демократије. Уколико не успеју у томе, Кина би могла да се појави као главни играч у формирању правила за технологију која би, према неким црним прогнозама, могла да збрише човечанство са лица Земље.

Будући да су планови Брисела и Вашингтона међусобно супротстављени, шансе за договор изгледају веома мале. Приступ ЕУ је, за разлику од САД, да се забране најинвазивније форме технологије и да се велике компаније, као што су Гугл или Мајкрософт, обавежу да "отворе" начин на који праве ту технологију.

"Генеративна АI толико брзо улази у наше животе да нам је потребно нешто брзо", рекла је Вера Јурова, европска комесарка за вредности и транспарентност, која је на самиту G7 у Јапану прошле године покушала да убеди друге чланице у прописе ЕУ.

Међутим, главни амерички "дигитални" дипломата Натанијел Фик, који долази управо из света великих технолошких компанија, изнео је потпуно супротан став. Он је предложио да се уопште не уводе рестрикције или стриктна правила, већ да се окрене ка лакшем режиму, заснованом на добровољном приступу индустрије и на постојећим законима. Фиков приступ укључивао је критику Брисела због престроге регулације, која би могла да ограничи бизнис, за разлику од, како сматра, приступа Вашингтона који омогућава компанијама да се упусте у иновације, наводи Политико.

Макронов састанак са 40 технолошких стручњака

И француски председник Емануел Макрон састао се у Јелисејској палати са 40 технолошких стручњака, међу којима су били и председник компаније ОpenAI Грег Брокман и главни човек Мете за АI Јан Лекун, а једна од главних тема били су прописи у вези са АI.

Француска има развијену технолошку индустрију, као и ону у вези са АI, а Макрон је на том састанку исказао забринутост у вези са новим ЕУ прописима, који би могли да погоде француске фирме. На састанку су такође постојале две струје, које су присутне у овој борби за регулисање АI - једна која је оптимистичнија у вези са Аi, залаже се за више експериментисања и верује да су могуће опасности удаљене годинама и друга која је песимистичнија и сматра да је опасност већ присутна.

Брокман, као један од оних из оптимистичније струје, рекао је француском председнику да би се требало фокусирати само на дугорочније опасности, те да би тиме и требало да се баве прописи како не би спречили раст компанија, пише Политико. Међутим, било је и оних, као Мередит Витекер, амерички технолошки стручњак, који су истакли да политичари треба одмах да реагују.

"Макрон је све примио к знању и истакао да је Француска за строжу регулацију, али и да је отворена за мишљење бизниса", кажу извори Политика који су били присутни на састанку.

Ерик Шмит, некадашњи извршни директор Гугла и оснивач Линкедина Рид Хофман понудили су Вашингтону, Лондону и Паризу своје виђење овог питања, тврди бриселски медиј. Они су велики инвеститори у АИ, а сматрају да не би требало препустити Кини да преузме примат на пољу регулисања.

И велике технолошке компаније подељене

Међутим, на основу развоја догађаја у 2024, чини се да је струја која се залаже за строжи приступ у предности. ЕУ је прихватила нове прописе, а са њима се сагласио и Макрон уз одређене резерве да ће Француска сама регулисати одређена питања.

Какав је сукоб две струје на делу сведочи и размена аргумената Тристана Хариса, стручњака за етику нове технологије и Марка Закерберга, првог човека Мете. Харис је на затвореном саслушању пред конгресменима, указујући на потенцијалне опасности, изнео аргумент и демонстрирао како АI, на питање, даје комплетне инструкције како се прави биолошко оружје. Закерберг му је одговорио тако што је исте информације пронашао на свом телефону преко претраживача Гугл.

Ова размена удараца две струје указује и на једно од кључних питања - да ли АI треба да буде ограничена на само пар компанија од поверења или отворена за све да је користе. Међу онима који се залажу за лиценцирање, односно поверавање развоја АИ само озбиљним компанијама су Мајкрософт и ОpenAI, тврди Политико. Њихов аргумент је да би отварање за све донело велики ризик од могуће злоупотребе АI за тероризам.

Међутим, њихови критичари сматрају да велике технолошке компаније на тај начин желе да угасе конкуренцију и створе монопол. Тој тези блиска је и компанија Мета, пише бриселски медиј.

Иако су амерички званичници подељени по том питању, већина се залаже за отварање за све, а слично је и у Бриселу, али уз услов да се технологија не користи на незаконит начин.

НиН