Рођен је 19. јуна 1886. године, један од најзначајнијих ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф (потом и шеф сликарске радионице) Народног позоришта у Београду, где је живео до смрти, постао је 1919. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције.
Прошао је неколико фаза у којима је изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а потом је под утицајем фовизма стварао колоритна дела изузетне сочности и чулне експресије. У последњој фази, растварао је предмете узнемиреним потезима боје. Имао је приватну школу из које је изашао низ сликара.
Дела: "Портрет девојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи уметникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице".
Војислав Вујанић: "Призивање Босне" (текст о Јовану Бијелићу)