У тим борбама које су претходиле бици за коридор живота, брањен је и Добој.

- Велика улога и заслуга је на Крњинској бригади која је имала задатак да спречи даље напредовање и успела је то тих неколико дана да премости, док нису почеле да се уводе веће јединице. Одавде се кренуло у операцију пробоја Коридора - рекао је Мирко Шкорић, командант Крњинске бригаде Војске Републике Српске.

Радан Остојић, председник Борачке организације Републике Српске истиче да патриотски дух највише одлучио да се одбрани Коридор.

- Та слога и јединство су били пресудни и без њих није било могуће извести ову операцију и водити Одбрамбено-отаџбински рат, као и одбранити Републику Српску - казао је Остојић.

Догађаји с почетка јуна у Ристића Гају су међу важнијим датумима у новијој српској историји.

- Овде је један од камена темељаца опстанка људи на овим просторима - нагласио је Славко Ковачевић, заменик градоначелника Годишњица операције "Коридор живота"

У Ристића Гају код Добоја обележене су 32 године од почетка борби за пробој "Коридора живота". Са тог места кренуло се у одбрану српских домова што је био увод у велику операцију пробијања коридора кроз Посавину. Непосредни мотив за операцију "Коридор живота" била је смрт 12 беба у породилишту у Бањалуци, које су преминуле због недостатка кисеоника и немогућности његове доставе усљед блокаде Уједињених нација. Овом операцијом прекинута је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада Срба у западном делу Републике Српске и Републици Српској Крајини.

Када су нам дошли до кућа, другог излаза нисмо имали.

Као један сви смо стали у одбрану наших огњишта, присећа се борац Крњинске бригаде Недељко Џабић из Ритешића. На ратишту је био од првог до задњег дана рата, од Церовице, где је све почело, па до Брода.

- Ишли смо за Републику, није се у том времену размишљало ни о чему. Била је то младост, где си само размишљао да одбраниш отаџбину - каже Џабић.

Недељко је рањен на Вијенцу, али је преживо. Многи његови саборци нису.

Момчило Грујић из Станара погинуо је у борбама, а мајка Веселинка остала је сама.

Погинуо је и супруг Љубице Ковачевић, којег су непријатељске снаге убиле после заробљавања.

- Нисам одмах добила кости. Одвезли су их у Јелах и Тешањ, па смо касније, после шест месеци ишли на препознавање - присећа се Ковачевићева.

Осмог јуна 1992. године, на коначан обрачун са непријатељем према Броду и реци Сави, са Ристића Гаја кренула је Крњинска бригада, потпомогнута другим јединицима.

У тим борбама које су претходиле бици за коридор живота, брањен је и Добој.

- Велика улога и заслуга је на Крњинској бригади која је имала задатак да спречи даље напредовање и успела је то тих неколико дана да премости, док нису почеле да се уводе веће јединице. Одавде се кренуло у операцију пробоја Коридора - рекао је Мирко Шкорић, командант Крњинске бригаде Војске Републике Српске.

Радан Остојић, председник Борачке организације Републике Српске истиче да патриотски дух највише одлучио да се одбрани Коридор.

- Та слога и јединство су били пресудни и без њих није било могуће извести ову операцију и водити Одбрамбено-отаџбински рат, као и одбранити Републику Српску - казао је Остојић.

Догађаји с почетка јуна у Ристића Гају су међу важнијим датумима у новијој српској историји.

- Овде је један од камена темељаца опстанка људи на овим просторима - нагласио је Славко Ковачевић, заменик градоначелника Добоја.

На споменик подигнут у Ристића Гају уклесана су имена 445 погинулих бораца Војске Републике Српске са Крњина, којима у данас породице, саборци и бројне делегације одали почаст.

РТРС.

На споменик подигнут у Ристића Гају уклесана су имена 445 погинулих бораца Војске Републике Српске са Крњина, којима у данас породице, саборци и бројне делегације одали почаст.

РТРС