Поред невидљивог бомбардера Ф-117 А, припадници Трећег ракетног дивизиона ПВО, 250. ракетне бригаде којима је командовао Золтан Дани у ноћи између 1. и 2. маја 1999. оборили су и амерички Ф-16, који је пао код Шапца.
Золтан је, по завршетку Војне академије, каријеру започео у Забоку крај Загреба. У тој касарни је дочекао и рат као комадант ракетне базе.
Убрзо по избијању рата у Хрватској јединица је из Забока прешла у Бања Луку, где су већ били стигли загребачки и љубљански пук. Са љубљанским пуком стигао је ракетни систем "нева". Одатле је ракетни систем пребачен у Мостар, затим у Батајницу и Панчево.
Застарели осматрачки радари П-12 и П-18 у готово тридесет случајева када је НАТО авијација гађала положаје Золтанове јединице, "завели" су софистицирану технологију алијансе.
Срећа је што су Американци готово све противрадарске ракете које су радиле на фреквенцијама радара из серије П већ истрошили у Вијетнаму.
Човек коме су богате државе нудиле милионе долара да обучи њихове војнике како да се боре против стелт технологије није се обогатио: ни пре ни после рата. Последња понуда била је 10 милиона долара.
Пре но што је, уз помоћ рођака, купио ауто свакодневно је устајао у 3,45, бициклом стизао, по стандарно изрованом путу, у шест километара удаљени Ковин. Одатле аутобусом у Панчево, па војним превозом до Београда. Кући се враћао око 17,30.
У време санкција, кад није било превоза и бензина, више пута је у ракетну базу у Смедереву, где је радио, стизао јашући, 18 километара по снегу, леду и мразу. До повратка кући о коњу је бринуо пастир који је, у близини касарне, чувао овце.
"Војну каријеру са чином пуковника окончао сам на лични захтев септембра 2004. Одлуку сам донео после колебања да ли да прихватим неку од иностраних понуда али и ризик, пре свега за моју породицу", каже Дани.
"Одлучио сам се за породицу и посветио пекарском занату који сам научио код рођака у време мегаинфлације деведесетих година", резимира животни пут бивши пуковник.  
Милосав Славко Пешић,
Смедерево