Како га док клања Алаху не би са зидова „прогонили” хришћански великодостојници, наредио је да се дебелим слојем малтера прекрију мозаици и фреске које су, како тврде стручњаци, ремек-дела византијске уметности, каква не постоје ни у Аја Софији. Променио јој је и назив у Али-пашина џамија или Карије џамија.

Али-паша је у ствари следио пример султана Мехмеда Другог Освајача: и он је, чим је после вишемесечне опсаде 29. маја 1453. године освојио Константинопољ, наредио да се Аја Софија претвори у џамију пошто је и на тај начин желео да покаже надмоћ муслимана над хришћанима. На брзину је дограђен минарет, премалтерисане су фреске и мозаици, дограђен је михраб који показује правац ка исламском светилишту Меки. После тога у њој се клањало Алаху скоро пет векова. Године 1935. Мустафа Кемал Ататурк ју је претворио у музеј како би могао да успостави контакте и сарадњу са демократским светом.

Наследник Ататурка председник Исмет Инени је повукао сличан потез: Цркву Христа Спаситеља 1945. године претворио је у музеј. Прибегао је компромисном решењу како не би изазивао радикалне исламисте који су после Ататуркове смрти 1938. године поново почели да дижу главу. После тога она је била запостављена и препуштена зубу времена које ју је озбиљно нагризло. Сада је у њено реновирање уложено 250 милиона долара, тврди министар културе и туризма Мехмед Нури Ерсој.

Овај потез председника Ердогана, поновно претварање две цркве у џамије, могао је да се очекује, пошто, како каже, жели да исправи грешке прошлости. Он се много не осврће на критике које стижу из Европске уније, Грчке, Америке и Унеска. У Анкари поручују критичарима да се не мешају у њене унутрашње послове. У Васељенској патријаршији, која има проблеме и у вези са отварањем Теолошког факултета код Истанбула, на који је пре педесет година влада ставила катанац, немоћно шире руке, поготово што не може да се нађе заједнички језик ни са Руском православном црквом пошто је патријарх Ватоломеј несмотрено пре неколико година потписао томос о аутокефалности Украјинске православне цркве.

У Анкари имају своје објашњење које није лако разумети. „Аја Софија је задужбина султана Мехмеда Освајача, коју нам је он оставио у наслеђе као џамију. Одлука о њеној употреби је наша ствар, унутрашње питање, кажу али избегавају да признају да је он до ње дошао после вишемесечне опсаде Константинопоља и великог крвопролића и масовних прогона хришћана.

Политика, Војислав Лалић