Данас се слави Велики петак по јулијанском календару. Хришћани овим празником обележавају дан када је Исус Христ разапет на часни крст и умро за спасење света.
Према хришћанском предању, Христ је у ноћи између Великог четвртка и Великог петка мучен. Понтије Пилат,
римски прокуратор Јудеје, прво је одбио да га осуди јер није пронашао за шта је крив. Када је уочи јеврејског празника Пасхе требало да један затвореник добије помиловање, народ је између Христа и разбојника Вараве изабрао овог другог.
Христу је стављен трнов венац на главу и он је носио на својим плећима тешки крст на брдо Голгота, где је са још двојицом разбојника разапет. После свог мучења и понижавања, он је послао поруку својим џелатима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.
Велики Петак се сматра најтужнијим даном у хришћанству. На овај дан се пости, а обичај је да се избегава претерана физичка активност, славље и пороци.
Већина православаца у нашој земљи фарба јаја на Велики петак, мада у неким деловима земље, то се ради и на Велики Четвртак.
Од Великог Четвртка до Васкрса (недеље), не звоне црквена звона јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.
У православним храмовима се износи Плаштаница. У питању је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Оно се поставља испред олтара, где му верници прилазе и целивају га.
На Велики петак се не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јеванђеља о догађајима дана Страдања.
Васкрс, дан када је Исус Христ васкрснуо, ове године се у нашој земљи слави у недељу, 5. маја.
Ауторска права Радио Оаза 2026