Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Шта у њему пише

На данашњи дан пре 11 година потписан је Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине, тзв. Бриселски споразум, који је закључен у Бриселу, под покровитељством ЕУ.

Преговоре су водили тадашњи премијер Србије Ивица Дачић и председник Владе Косова Хашим Тачи, уз посредовање високе представнице ЕУ Кетрин Ештон.

Споразум којим је почела нормализација односа са ткз. Косовом, које Србија не признаје, има 15 параграфа, од којих се првих шест односи на оснивање, делокруг и функције планиране ЗСО, а наредна три на полицију и безбедност, наводећи једну полицијску снагу за цело Косово, укључујући северно Косово, названу Полиција Републике Косово.

Параграф 11 предвиђа да се општински избори одржавају на целом Косову према закону Косова.

Параграф 12 предвиђа израду плана имплементације и прецизира датум до када ће план бити закључен.

Параграф 13 обавезује се на интензивирање преговора о енергетици и телекомуникацијама.

Према параграфу 14 договорено је да „ниједна страна неће блокирати или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њеном путу ка ЕУ“.

Параграф 15 предвиђа успостављање комитета за имплементацију, уз помоћ ЕУ.

Бриселски споразум садржи и документ сагласан о интеграцији општина са српском већином на северу Косова у правни систем Косова, уз две гаранције:

- Сва судска питања су по закону Косова, али косовски Срби морају бити већина одређених судских већа. Веће (Окружни суд у Косовској Митровици) мора да заседа у Северној Митровици.

- Сав рад полиције треба да обавља Полиција Косова, али регионални командант полиције у областима са већинским српским становништвом мора бити косовски Србин изабран са листе коју достављају општине косовских Срба.

После рата на Косову и бомбардовања СРЈ 1999, Кумановским споразумом Косово је стављено под управу УН у складу са Резолуцијом 1244. Након тога, Косово је једнострано прогласило независност 2008. године, коју је признало стотинак држава чланица УН, али је такође, после дипломатских активности српских званичника одређен број држава повукао своје признање.

Дијалог између Косова и Србије, уз посредовање ЕУ, почео је у марту 2011. године. Први Бриселски споразум потписан је 19. априла 2013, док су две године касније Косово и Србија потписали споразум о Заједници општина са српском већином, који је усагласио опште принципе и кључне елементе.

Споразум из 2015. се састоји од 22 тачке, којима се прецизирају законски оквир, циљеви, организациона структура, однос са централним властима, буџет и подршка.

У складу са првим Бриселским споразумом, Заједница општина са српском већином би требало да буде успостављена на основу Статута, чију једну верзију је 2018. израдио Управљачки тим, уз одобрење ЕУ на основу споразума из 2015, али он никада није представљен јавности.

Прошле године су две стране прихватиле немачко-француски предлог за нормализацију односа и договориле Анекс имплементације. Српска страна инсистира да прво мора да буде формирана ЗСО, односно испуњене одредбе из Бриселског споразума, да би се наставило са даљом нормализацијом, док то косовска страна одбија, наводећи да формирање ЗСО није у складу са Уставом Косова.

Мада су сви рокови предвиђени Бриселским споразумом истекли, ЗСО и даље није ни на видику.

Н1

Влада Републике Србије - Бриселски споразум  

Wikipedia - Brussels Agreement (2013)