По­во­дом 25 го­ди­на од нај­ду­же и нај­кр­ва­ви­је бит­ке то­ком НА­ТО агре­си­је на на­шу зе­мљу, по­ло­же­ни су вен­ци и цве­ће на Спо­ме­ник бра­ни­о­ци­ма отаџ­би­не 1998-1999. го­ди­не у Па­ру­нов­цу, у бив­шој ка­сар­ни „Ра­си­на”. По­мен по­ги­ну­лим при­пад­ни­ци­ма вој­ске, ју­на­ци­ма са Ко­ша­ра и дру­гих бо­ји­шта на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји то­ком НА­ТО агре­си­је 1999. го­ди­не слу­жи­ло је све­штен­ство кру­ше­вач­ке епар­хи­је.

Вен­це су по­ло­жи­ли ми­ни­стар за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић, пред­став­ни­ци ми­ни­стар­ства од­бра­не и уну­тра­шњих по­сло­ва, де­ле­га­ци­ја хе­рој­ске 125. мо­то­ри­зо­ва­не бри­га­де са рат­ним ко­ман­дан­том ге­не­ра­лом у пен­зи­ји Дра­га­ном Жи­ва­но­ви­ћем на че­лу, по­ро­ди­це по­ги­ну­лих при­пад­ни­ка, пред­став­ни­ци гра­да и број­них удру­же­ња и ор­га­ни­за­ци­ја.

- Ва­жно је да се се­ћа­мо! На­род­ски ре­че­но то је би­ла ша­чи­ца, али то је би­ла ве­ли­ка си­ла у њи­ма, мо­рал­на, јер су зна­ли да бра­не сво­ју отаџ­би­ну. Ста­ли су на бра­ник отаџ­би­не и спре­чи­ли коп­не­ну ин­ва­зи­ју ко­ју је по­ку­шао НА­ТО са сна­га­ма те­ро­ри­стич­ке вој­ске Ко­со­ва - ре­као је за „По­ли­ти­ку” Љу­бин­ко Ђур­ко­вић, пен­зи­о­ни­са­ни пу­ков­ник Вој­ске Ср­би­је, ко­ман­дант дру­гог ба­та­љо­на 125. мо­то­ри­зо­ва­не бри­га­де При­штин­ског кор­пу­са, то­ком бит­ке на Ко­ша­ра­ма.

- Тог 9. апри­ла би­ло је и опа­сно и тра­гич­но и жа­ло­сно. То је би­ла ави­ја­ци­ја, пла­ће­нич­ка вој­ска са свих стра­на, ми смо има­ли де­вет­на­ест, два­де­сет го­ди­на, сви. Са ове тач­ке гле­ди­шта и го­ди­на ко­је имам, пи­там се ка­ко смо ми то из­др­жа­ли. Не ди­вим се се­би, не­го сви­ма на­ма – ре­као је Са­ша Ва­сић, уче­сник бит­ке на Ко­ша­ра­ма.