Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Патриотизам би био да су одговорни изашли и рекли - погрешио сам

"Омер Мехић није требало да буде питан да ли може да полети, јер у таквој ситуацији сваки би пилот рекао да може, а прави патриотизам био би да су одговорни за овај случај изашли у јавност и признали да су криви", сматра Мехићев колега, пензионисани војни пилот Саша Јовановић.

Подизање обележја у било ком облику показало би да држава први пут гаји искрено поштовање према погинулима у хуманитарној мисији, каже Јовановић.

„Све док тог обележја не буде, ти пилоти, медицински радници и невина беба биће заборављени за ову државу, маргинализовани. Држава ће покушати да их стави у сиву зону, да не постоје као проблем. Споменик је све и од њега се почиње“, рекао је Јовановић.

Како додаје, протеклих девет година власт није показала вољу да преиспита овај случај, те се Јовановић нада да би у случају промене власти неки други имали „воље и храбрости да отворе поступак“.

„Невероватно је да нема храбрости, јер стално нам се сервира да су на челу државе ти који најбоље желе овој земљи, највеће патриоте, али видимо да није баш тако када крене ситуација као што је ова. У читавој причи само су хероји ових шест љјуди који су покушавали да спасу дете у немогућим условима. Других хероја не видим“, рекао је он. Патриотизам је реч погрешно потрошена у овом случају, сматра Јовановић.

„Патриотизам би био да су тада изашли одговорни људи који су били на челној функцији система одбране и који су иницирали ту спасилачку мисију. Када се десила ова катастрофа, требало је да као одговорни људи, синови и очеви изађу и кажу - ‘ја сам погрешио и доносим оставку на функцију, јер донео сам погрешне одлуке’. Тако би остали без фунцкије, али међу нама били упамћени као велики људи. Склањајући се од своје одговорости иза неког другог, уводећи разне претпоставке о алкохолу, причу ’сви су други криви, само ја нисам’, само су довели до тога да девет година причамо о њима и нећемо пристати док се то не реши“, наводи.

„Чувари ватре“, тако се зове неколицина колега који траже правду за српске војнике, наводи Јовановић.

„Припадницима система одбране очигледно је забрањено да се појављују на оваквим скуповима. Зашто, мени је нејасно. Ми, који смо војни пензионери имамо слободу. Не критикујем своје колеге, ти људи покушавају да не забораве своје колеге, али читав систем јесте заказао. Требало је данас да на овој ливади буде делегација испред Министарства одбране, делагација испред Команде ратног ваздухопловства. Ја сам трећа генерација ваздухопловца, дао сам овој држави 30 година свог живота, мој отац је дао четрдесет. Све ово схватам лично“, наводи он.

Упитан шта је правда, он одговара - прво споменик, па морална одговорност.

„Изгледа да данас реч ’извини’ не постоји у речнику ове државе. Требало би да је врате. Неће им ништа бити ако признају да су погрешили, јер су људи као и ми“, објаснио је он.

Једино су „Чувари ватре“, како су себе назвали, они који се сећају својих колега, каже. Од колега - једни су преминули, другима је сугерисано да се не појављују, трећи више не виде сврху, додаје.

„Ми војници смо обучени да увек бранимо овај народ од неких непријатеља. Али мислим да је улога војника и да бранимо овај народ од нас самих. Ми смо ту да оне који воде ову војску подсећају да су погрешили“, каже Јовановић који истиче да вазухопловство као своју породицу.

Јовановић свих ових година истиче да Омер Мехић није требало да буде доведен у ситуацију да буде питан може ли да полети.

„Сви пре њега у линији команде је требало да кажу да не може. Ако је министар одбране, као цивилно лице, дао предлог, сви школовани и обучени требало је да кажу да је то неизводљиво. А свалити то на Омер Мехића, као официра, оца, сина - не познајем ниједног пилота који би то одбио, сви би рекли ’идемо’. И читава посада би се сагласила са тим. Мехић Омер само није требало да буде питан. Све после тога је био пут који се овако завршио“, закључио је он.

Н1

Чекајући истину, споменик и одговорне: Пошту страдалима у паду хеликоптера одале колеге и нико из војног врха