Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Михајло Идворски Пупин(Идвор, код Ковачице, 9. октобар 1854 - Њујорк, 12. март 1935) српски научник који је унапредио телекомуникације, један од оснивача НАСА, професор на Универзитету Колумбија, почасни конзул у САД, добитник Пулицерове награде, члан бројних америчких и европских научних установа, умро је на данашњи дан пре 89 година у САД, где је и сахрањен. Помен Михаилу Пупину, који је умро у Њујорку 1935. године одржан је на задушнице на Вудлон гробљу у Бронксу, где је сахрањен са супругом, а на којем је, како је недавно, после шест деценија откривено, сахрањена и његова ћерка Варвара.

Захваљујићи његовом пријатељству са 28. председником САД Томасом Вудром Вилсоном 28. јула 1918. године на Белој кући вијорила се српска застава чиме је Србији одата почаст за српски допринос и жртве у Првом светском рату. У том контексту битан је и Пупинов допринос територијалним добицима за Краљевину СХС. Свој пут од Идвора до Сједињених Америчких Држава и Колумбија универзитета описао је у делу „Од пашњака до научењака”, за које је 1920. награђен највишим америчким књижевним признањем Пулицеровом наградом. На путу Пупинових успеха велику улогу имала је његова мајка Олимпијада која је говорила да је „знање златна лествица којом се иде до небеса”. НАСА - Национална агенција за аеронаутику и свемирска истраживања негује сећање на једног од својих оснивача Михајла Пупина, а о значају тог великог српског и светског научника за развој аеронаутике и свемирских истраживања говоре и документа на сајту америчке агенције. 

На сајту НАСА се може да се нађе 12 документа важних за историју америчке свемирске агенције, у којима је истакнуто име Михајла Пупина. На Колумбија Универзитету у Њујорку, налази се Пупинов лоби који је део Пупиновог хола: зграде за изучавање физике и астономије. Према речима Дмитрија Басова, шефа катедре за физику на том престижном америчком универзитету „животна прича Пупина, научника који је имао снажну улогу у обликовању физике не само у САД, већ широм света, и данас је снажан пример за генерације њихових студената”.

Михајло Пупин је од 1889 до 1935. године био професор физике на Колумбија универзитету, где је Никола Тесла 1894. године стекао почасни докторат. Пупин је, поред осталог био, почасни доктор на 18 универзитета. Једна планета носи његово име, као и кратер на Месецу. Био је велики доброчинитељ, златним словима је уписан и у историју развоја београдског Народног музеја коме је поклонио легат: део сталне поставке. Патентирао је 34 проналаска, а индуктивни калемови њему у част названи су „Пупинови калемови”. У водећим светским листовима били су наслови да је захваљујући Михајлу Пупину, амерички председник подигао слушалицу и први пут разговарао с Европом. На помену Пупину одржаном у суботу на гробљу у Бронксу, поред осталих, присуствовали су чланови Генералног конзулата Србије у Њујорку на челу са генералним конзулом Владимиром Божовићем, као и свештеници СПЦ из Њујорка и Патерсона старешина Храма Светог Саве, протојереј ставрофор Живојин, отац Милан и свештеник Ђокан Мајсторовић из цркве Светог Јована Крститеља.

Политика