Дан државности Србије, који се обележава 15. и 16. фебруара, установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак - као дан сећања на почетак српске револуције, а такође се прославља као Дан уставности Србије јер је на тај дан у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав.

Антрополог проф. др Сенка Ковач наводи да су се чланови комисије при одабиру Сретења као државног празника водили тиме да буде "прихватљив како за уједињену Европу, тако и унутар Србије".

Сенка Ковач, ауторка књиге "Сретење - нови државни празник у јавном дискурсу", истакла је да је предлог да Сретење буде државни празник дала комисија коју је именовала Влада Србије у којој су били еминентни историчари, као и професори из других научних области.

- По речима предлагача, професора Радоша Љушића, основна идеја око које су се чланови комисије сложили била је да се не узима догађај из Средњег века, јер ниједна држава у Европи нема празник који је инспирисан догађајем из тог периода. Изостављен је XX век зато што постоје идеолошке поделе и јер би празник био за једне прихватљив, а за друге неприхватљив. Из XИX века издвојена су два значајна догађаја - почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу и доношење Сретењског устава 1835. године у Крагујевцу - рекла је Ковач.

Према њеним речима, предлагачи су сматрали да ће нови празник који укључује оба догађаја бити "прихватљив како за уједињену Европу, тако и унутар Србије јер неће провоцирати идеолошке поделе".

Сретење као Дан државности прославља се од 15. фебруара 2002. године. Десет година касније, ресорно министарство предложило је још један празнични дан, 16. фебруар.

Ковач је навела да је предлог имао велику подршку народних посланика, са једним гласом против.

- Сретење је као Дан државности усвојен Законом о државним и другим празницима, 10. јула 2001, а годину дана касније први пут се прославља - прецизирала је Ковач.