Др Ге­ор­ги­ос Кон­стан­ти­ни­дис, пред­сед­ник Удру­же­ња пе­ди­ја­та­ра Ср­би­је, ис­ти­че да је де­ло­ва­ње ан­ти­вак­сер­ског ло­би­ја сма­њи­ло број вак­ци­ни­са­не де­це, ка­ко у Евро­пи, та­ко и у на­шој зе­мљи. Упо­зо­ра­ва да ниг­де на кон­ти­нен­ту ни­је до­шло до та­квог па­да бро­ја ма­ли­ша­на ко­ји ни­су иму­ни­зо­ва­ни про­тив ма­лих бо­ги­ња - ста­ње је го­ре са­мо у Цр­ној Го­ри и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, због че­га он стре­пи да ће уско­ро до­ћи до но­ве епи­де­ми­је мор­би­ла.
У при­лог ње­го­вој стреп­њи го­во­ре и по­да­ци Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут” об­ја­вље­ни кра­јем 2022, ко­ји упо­зо­ра­ва­ју да је све­га че­твр­ти­на де­це у Но­вом Са­ду при­ми­ла ММР вак­ци­ну про­тив ма­лих бо­ги­ња, за­у­ша­ка и ру­бе­ле то­ком 2021. Њи­хо­ве број­ке упо­зо­ра­ва­ју да број вак­ци­ни­са­не де­це па­да у це­лој Ср­би­ји - у тој ка­лен­дар­ској го­ди­ни ММР вак­ци­ном иму­ни­зо­ва­но је све­га 74,8 од­сто де­це у на­шој зе­мљи, што је за 3,3 про­цен­та ма­ње не­го 2020. Ни у јед­ном окру­гу у Ср­би­ји ни­је по­стиг­нут об­у­хват ве­ћи од 95 од­сто, а по­ред Но­вог Са­да, нај­ма­ње вак­ци­ни­са­них је у Вла­ди­чи­ном Ха­ну, где је све­га 33,8 од­сто де­це при­ми­ло ММР вак­ци­ну и у Сур­ду­ли­ци (42,7 од­сто).

„Иако де­це­ни­ја­ма ра­дим као пе­ди­ја­тар, ни­ка­да ни­сам ви­део ово­ли­ко обо­ле­ле де­це од ма­лих бо­ги­ња и ве­ли­ког ка­шља, ни­ти сам ви­део смрт­не ис­хо­де од пер­ту­си­са. То је ди­рект­на по­сле­ди­ца сма­ње­ног об­у­хва­та вак­ци­на­ци­јом, као и чи­ње­ни­це да де­ца го­то­во три го­ди­не ни­су би­ла из­ло­же­на ре­спи­ра­тор­ним ин­фек­ци­ја­ма, јер су но­си­ла ан­ти­ко­вид ма­ске. Да је об­у­хват вак­ци­на­ци­јом 95 од­сто, не би се де­си­ли смрт­ни ис­хо­ди од ве­ли­ког ка­шља”, ка­те­го­ри­чан је наш са­го­вор­ник, под­се­ћа­ју­ћи да су сва ис­тра­жи­ва­ња, укљу­чу­ју­ћи и два нај­ве­ћа, ко­ја су у Дан­ској и Ја­па­ну ра­ђе­на на по­пу­ла­ци­ји од сто­ти­ну хи­ља­да де­це, де­ман­то­ва­ла те­зу да по­сто­ји ве­за из­ме­ђу ММР вак­ци­не и на­стан­ка аути­зма.

Ме­ђу­тим, гру­два пред­ра­су­да ко­ја је ба­че­на низ па­ди­ну ро­ди­тељ­ских стра­хо­ва пре 16 го­ди­на, у ме­ђу­вре­ме­ну је по­при­ми­ла об­лик ла­ви­не и до­ве­ла да ма­сов­ног па­да бро­ја вак­ци­ни­са­не де­це, а до­дат­ни про­блем пра­ви чи­ње­ни­ца да су у Ср­би­ји у ко­ли­зи­ји два ва­жна за­ко­на. За­кон о за­шти­ти пра­ва па­ци­је­на­та из 2013. ка­же да су ро­ди­те­љи ти ко­ји од­лу­чу­ју о вак­ци­на­ци­ји де­те­та, док За­кон о за­шти­ти ста­нов­ни­штва од за­ра­зних бо­ле­сти из 2020. на­ла­же да је иму­ни­за­ци­ја за­кон­ска оба­ве­за, ко­ја не за­ви­си од не­чи­је од­лу­ке.

„Про­блем пред­ста­вља и чи­ње­ни­ца да се је­дан део де­це вак­ци­ни­ше код при­ват­них ле­ка­ра и ни­су еви­ден­ти­ра­на у је­дин­стве­ној ба­зи по­да­та­ка. Иако при­ват­ни пе­ди­ја­три не би сме­ли да из­да­ју по­твр­де за упис у вр­ти­ће и шко­ле да је де­те вак­ци­ни­са­но, они то ра­де - не­ки пе­ди­ја­три те по­твр­де ува­жа­ва­ју, а не­ки не, чи­ме се си­ту­а­ци­ја до­дат­но ком­пли­ку­је, а др­жа­ва не­ма увид ко­ли­ко је де­це за­и­ста иму­ни­зо­ва­но”, на­гла­ша­ва наш са­го­вор­ник. Он при­ме­ћу­је да због ве­ли­ког оби­ма по­сла пе­ди­ја­три че­сто не­ма­ју вре­ме­на да се ба­ве пре­вен­тив­ним ак­тив­но­сти­ма, ме­ђу ко­је спа­да и еду­ка­ци­ја о ва­жно­сти вак­ци­на­ци­је.

Пси­хо­лог Ја­сми­на Мих­њак ис­ти­че да се од­го­вор­ност због не­вак­ци­на­ци­је не мо­же пре­ба­ци­ти са­мо на ро­ди­те­ље, већ се мо­ра­ју раз­у­ме­ти раз­ло­зи због ко­јих не­ки од њих од­би­ја­ју да иму­ни­зу­ју сво­ју де­цу.

„Ро­ди­те­љи ни­су у оба­ве­зи да по­се­ду­ју зна­ње из пе­ди­ја­три­је и иму­но­ло­ги­је, ни­ти да пре­тра­жу­ју ин­тер­нет у по­тра­зи за ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је су од зна­ча­ја за до­но­ше­ње од­лу­ке о вак­ци­на­ци­ји - они мо­ра­ју да ве­ру­ју ле­ка­ру ко­ји ле­чи њи­хо­во де­те. Ме­ђу­тим, тог по­ве­ре­ња је све ма­ње, а сум­њи­ча­вост је све ве­ћа. Ан­ти­вак­се­ри ни­су то­ли­ко број­ни, али су гла­сни и атрак­тив­ни за ме­ди­је ко­ји им не­кри­тич­ки усту­па­ју про­стор за про­мо­ци­ју. Стру­ка ду­го ни­је ре­а­го­ва­ла на ’ин­фо­де­ми­ју’ ко­ја је вла­да­ла за вре­ме пан­де­ми­је ко­ро­не, ни­ти се огла­ша­ва­ла о зна­ча­ју оба­ве­зне вак­ци­на­ци­је, а пе­ди­ја­три че­сто не­ма­ју вре­ме­на да са ро­ди­те­љи­ма раз­го­ва­ра­ју о њи­хо­вим ди­ле­ма­ма и об­ја­сне за­што је вак­ци­на ва­жна. Ако их пи­та­те, нај­че­шће до­би­је­те од­го­вор вак­ци­на је оба­ве­зна, што за про­сеч­но упла­ше­ног и збу­ње­ног ро­ди­те­ља ни­шта не зна­чи сем да за­кон не­што про­пи­су­је, а ле­кар ко­ји ле­чи њи­хо­во де­те не­ма став пре­ма то­ме”, ис­ти­че на­ша са­го­вор­ни­ца ко­ја сва­ко­днев­но по­ма­же ро­ди­те­љи­ма да до­не­су аде­кват­не и ин­фор­ми­са­не од­лу­ке о здра­вљу де­те­та. Она кон­ста­ту­је да је пан­де­ми­ја ко­ви­да 19 до те ме­ре не­га­тив­но ути­ца­ла на по­ве­ре­ње у здрав­стве­ни си­стем да ро­ди­те­љи да­нас и за нај­ма­њу ки­ја­ви­цу тра­же дру­го ми­шље­ње ле­ка­ра.

„Афе­ра са 600 бе­ба у кли­ни­ци ’На­род­ни фронт’, ко­је су уме­сто бе-се-же вак­ци­на до­би­ле фи­зи­о­ло­шки рас­твор, до­дат­но је уз­не­ми­ри­ла ро­ди­те­ље, а тре­ба се се­ти­ти и да су две ге­не­ра­ци­је де­це мо­ра­ле да пла­ћа­ју вак­ци­ну про­тив ве­ли­ког ка­шља, ко­ја се до­би­ја пред по­ла­зак у шко­лу. Пор­тал „Бе­бац” је 2021. по­ста­вио јав­но пи­та­ње та­да­шњем ми­ни­стру здра­вља Зла­ти­бо­ру Лон­ча­ру за­што се ди-те-пер вак­ци­на пла­ћа и шта ће се де­си­ти у слу­ча­ју да се не­ко де­те раз­бо­ли од тих бо­ле­сти. Ни­смо још до­би­ли од­го­вор”, ис­ти­че Ја­сми­на Мих­њак.

На пи­та­ње ка­ко по­вра­ти­ти по­ве­ре­ње у ле­ка­ре па и ка­да је реч о вак­ци­на­ци­ји, она ис­ти­че да се мо­ра ја­ча­ти здрав­стве­ни си­стем, али не са­мо пу­тем ку­по­ви­не но­вих апа­ра­та. Мо­ра­ју по­сто­ја­ти је­дин­стве­ни про­то­ко­ли ле­че­ња и је­дин­стве­ни ста­во­ви ле­ка­ра - сви пе­ди­ја­три мо­ра­ју да го­во­ре исто ка­да је у пи­та­њу вак­ци­на­ци­ја или ле­че­ње, сма­тра на­ша са­го­вор­ни­ца и под­се­ћа да је за вре­ме пан­де­ми­је би­ло ле­ка­ра ко­ји су труд­ни­ца­ма го­во­ри­ли „оба­ве­зно се вак­ци­ни­ше­те” и оних ко­ји су би­ли екс­пли­цит­но про­тив иму­ни­за­ци­је.

ММР вак­ци­на је­ди­на пре­вен­ти­ва ши­ре­ња ма­лих бо­ги­ња

Епи­де­ми­о­лог из Је­ди­ни­це за иму­ни­за­ци­ју Град­ског за­во­да за јав­но здра­вље др Ива­на Бе­го­вић Ла­за­ре­вић из­ја­ви­ла је ју­че да је ММР вак­ци­на је­ди­на пре­вен­ти­ва да се спре­чи да­ље ши­ре­ње ин­фек­ци­је ма­лих бо­ги­ња и по­ве­ћа­ва­ње бро­ја обо­ле­лих. „Са две до­зе вак­ци­не осо­ба је за­шти­ће­на и не мо­же обо­ле­ти од мор­би­ла, из­у­зев у епи­де­ми­ја­ма ко­је су ве­ћих раз­ме­ра где је ин­тен­зив­на цир­ку­ла­ци­ја ви­ру­са кроз по­пу­ла­ци­ју, што је до­ка­за­но у епи­де­ми­ји ко­ју смо ис­ку­си­ли 2017. Ма­ње од пет од­сто је би­ло обо­ле­лих ко­ји су ком­плет­но вак­ци­ни­са­ни, али код та­квих осо­ба је бла­га кли­нич­ка сли­ка и не би се пре­по­зна­ле у не­ким дру­гим окол­но­сти­ма да је ван епи­де­ми­је”, на­ве­ла је она.

Док се не до­стиг­не же­ље­ни об­у­хват вак­ци­на­ци­је од 95 од­сто, Ла­за­ре­ви­ће­ва ка­же да то зна­чи да је ко­лек­тив у ри­зи­ку да од јед­ног слу­ча­ја мо­же да­ље да се про­ши­ри ви­ру­сна ин­фек­ци­ја и да до­ђе до по­ве­ћа­ња бро­ја слу­ча­је­ва. „Оно што тре­ба да се ра­ди у кон­ти­ну­и­те­ту је ре­ви­зи­ја вак­ци­нал­них кар­то­те­ка у свим до­мо­ви­ма здра­вља, и по­зи­ва­ње де­це ко­ја ни­су вак­ци­ни­са­на или су не­ком­плет­но вак­ци­ни­са­на, да при­ме не­до­ста­ју­ћу до­зу. То се ра­ди у кон­ти­ну­и­те­ту, са­да тре­ба да се ис­фор­си­ра и да се она де­ца ко­ја ни­су вак­ци­ни­са­на, у што кра­ћем ро­ку вак­ци­ни­шу”, на­гла­си­ла је она.

Ла­за­ре­ви­ће­ва ка­же да је код не­вак­ци­ни­са­них осо­ба озбиљ­на кли­нич­ка сли­ка, да је ве­ћи ри­зик за ком­пли­ка­ци­ју код де­це мла­ђе од пет го­ди­на и од­ра­слих осо­ба ста­ри­јих од 20 го­ди­на, и до­да­је да је осо­ба за­ра­зна че­ти­ри да­на пре из­би­ја­ња оспе, и че­ти­ри да­на после из­би­ја­ња оспе.

Тан­југ