Смрт пет беба од великог кашља, као и први регистровани случајеви малих богиња у Србији у овој години, поново су скренули пажњу на повратак болести над којима је медицина однела победу у прошлом веку и које су биле готово искорењене захваљујући вакцинацији. Медицински аналитичари подсећају да је 2. фебруара 2010. године научни часопис „Лансет” повукао научни чланак кога је 1998. године објавио Ендру Вејкфилд, у којем је ММР вакцину повезао са настанком аутизма и цревним упалама.
Одлука о уклањању овог чланка уредништво „Лансета” донело је након што је бројним научним истраживањима инспирисаним Вејкфилдовим „открићем” недвосмислено доказано да вакцина није повезана са аутизмом и колитисом и након што је истрага доказала да је Вејкфилд лагао, фалсификовао и измишљао податке у својој студији, јер је добио новац од адвоката који су водили парнице у којима су покушавали да докажу везу између ММР вакцина и настанка одређених болести.
Иако је Вејкфилд на суду признао своју лаж, после чега му је доживотно одузета лекарска лиценца, штета коју је учинио постала је немерљива и може се поредити са познатом новинарском метафором која гласи да је деманти налик на покушај скупљања перја које је настало након бацања перјаног јастука са врха солитера.
Наиме, због антиваксерског покрета милиони деце широм света нису примила ММР вакцину, мале богиње су се вратиле на велика врата и узроковале смрт великог броја малишана широм света. У нашој земљи 1997. године долази до епидемије морбила, када је оболело 4.000 и умрло седам особа, а пре неколико година (2017-2018) поново избија епидемија малих богиња, од које је оболело 4.858 особа и преминуло 15 особа - међу њима и једно новорођенче.
Др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, истиче да је деловање антиваксерског лобија смањило број вакцинисане деце, како у Европи, тако и у нашој земљи. Упозорава да нигде на континенту није дошло до таквог пада броја малишана који нису имунизовани против малих богиња - стање је горе само у Црној Гори и Босни и Херцеговини, због чега он стрепи да ће ускоро доћи до нове епидемије морбила.
У прилог његовој стрепњи говоре и подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” објављени крајем 2022, који упозоравају да је свега четвртина деце у Новом Саду примила ММР вакцину против малих богиња, заушака и рубеле током 2021. Њихове бројке упозоравају да број вакцинисане деце пада у целој Србији - у тој календарској години ММР вакцином имунизовано је свега 74,8 одсто деце у нашој земљи, што је за 3,3 процента мање него 2020. Ни у једном округу у Србији није постигнут обухват већи од 95 одсто, а поред Новог Сада, најмање вакцинисаних је у Владичином Хану, где је свега 33,8 одсто деце примило ММР вакцину и у Сурдулици (42,7 одсто).
„Иако деценијама радим као педијатар, никада нисам видео оволико оболеле деце од малих богиња и великог кашља, нити сам видео смртне исходе од пертусиса. То је директна последица смањеног обухвата вакцинацијом, као и чињенице да деца готово три године нису била изложена респираторним инфекцијама, јер су носила антиковид маске. Да је обухват вакцинацијом 95 одсто, не би се десили смртни исходи од великог кашља”, категоричан је наш саговорник, подсећајући да су сва истраживања, укључујући и два највећа, која су у Данској и Јапану рађена на популацији од стотину хиљада деце, демантовала тезу да постоји веза између ММР вакцине и настанка аутизма.
Међутим, грудва предрасуда која је бачена низ падину родитељских страхова пре 16 година, у међувремену је попримила облик лавине и довела да масовног пада броја вакцинисане деце, а додатни проблем прави чињеница да су у Србији у колизији два важна закона. Закон о заштити права пацијената из 2013. каже да су родитељи ти који одлучују о вакцинацији детета, док Закон о заштити становништва од заразних болести из 2020. налаже да је имунизација законска обавеза, која не зависи од нечије одлуке.
„Проблем представља и чињеница да се један део деце вакцинише код приватних лекара и нису евидентирана у јединственој бази података. Иако приватни педијатри не би смели да издају потврде за упис у вртиће и школе да је дете вакцинисано, они то раде - неки педијатри те потврде уважавају, а неки не, чиме се ситуација додатно компликује, а држава нема увид колико је деце заиста имунизовано”, наглашава наш саговорник. Он примећује да због великог обима посла педијатри често немају времена да се баве превентивним активностима, међу које спада и едукација о важности вакцинације.
Психолог Јасмина Михњак истиче да се одговорност због невакцинације не може пребацити само на родитеље, већ се морају разумети разлози због којих неки од њих одбијају да имунизују своју децу.
„Родитељи нису у обавези да поседују знање из педијатрије и имунологије, нити да претражују интернет у потрази за информацијама које су од значаја за доношење одлуке о вакцинацији - они морају да верују лекару који лечи њихово дете. Међутим, тог поверења је све мање, а сумњичавост је све већа. Антиваксери нису толико бројни, али су гласни и атрактивни за медије који им некритички уступају простор за промоцију. Струка дуго није реаговала на ’инфодемију’ која је владала за време пандемије короне, нити се оглашавала о значају обавезне вакцинације, а педијатри често немају времена да са родитељима разговарају о њиховим дилемама и објасне зашто је вакцина важна. Ако их питате, најчешће добијете одговор вакцина је обавезна, што за просечно уплашеног и збуњеног родитеља ништа не значи сем да закон нешто прописује, а лекар који лечи њихово дете нема став према томе”, истиче наша саговорница која свакодневно помаже родитељима да донесу адекватне и информисане одлуке о здрављу детета. Она констатује да је пандемија ковида 19 до те мере негативно утицала на поверење у здравствени систем да родитељи данас и за најмању кијавицу траже друго мишљење лекара.
„Афера са 600 беба у клиници ’Народни фронт’, које су уместо бе-се-же вакцина добиле физиолошки раствор, додатно је узнемирила родитеље, а треба се сетити и да су две генерације деце морале да плаћају вакцину против великог кашља, која се добија пред полазак у школу. Портал „Бебац” је 2021. поставио јавно питање тадашњем министру здравља Златибору Лончару зашто се ди-те-пер вакцина плаћа и шта ће се десити у случају да се неко дете разболи од тих болести. Нисмо још добили одговор”, истиче Јасмина Михњак.
На питање како повратити поверење у лекаре па и када је реч о вакцинацији, она истиче да се мора јачати здравствени систем, али не само путем куповине нових апарата. Морају постојати јединствени протоколи лечења и јединствени ставови лекара - сви педијатри морају да говоре исто када је у питању вакцинација или лечење, сматра наша саговорница и подсећа да је за време пандемије било лекара који су трудницама говорили „обавезно се вакцинишете” и оних који су били експлицитно против имунизације.
ММР вакцина једина превентива ширења малих богиња
Епидемиолог из Јединице за имунизацију Градског завода за јавно здравље др Ивана Беговић Лазаревић изјавила је јуче да је ММР вакцина једина превентива да се спречи даље ширење инфекције малих богиња и повећавање броја оболелих. „Са две дозе вакцине особа је заштићена и не може оболети од морбила, изузев у епидемијама које су већих размера где је интензивна циркулација вируса кроз популацију, што је доказано у епидемији коју смо искусили 2017. Мање од пет одсто је било оболелих који су комплетно вакцинисани, али код таквих особа је блага клиничка слика и не би се препознале у неким другим околностима да је ван епидемије”, навела је она.
Док се не достигне жељени обухват вакцинације од 95 одсто, Лазаревићева каже да то значи да је колектив у ризику да од једног случаја може даље да се прошири вирусна инфекција и да дође до повећања броја случајева. „Оно што треба да се ради у континуитету је ревизија вакциналних картотека у свим домовима здравља, и позивање деце која нису вакцинисана или су некомплетно вакцинисана, да приме недостајућу дозу. То се ради у континуитету, сада треба да се исфорсира и да се она деца која нису вакцинисана, у што краћем року вакцинишу”, нагласила је она.
Лазаревићева каже да је код невакцинисаних особа озбиљна клиничка слика, да је већи ризик за компликацију код деце млађе од пет година и одраслих особа старијих од 20 година, и додаје да је особа заразна четири дана пре избијања оспе, и четири дана после избијања оспе.
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026