Данас је школска слава. Далеке 1840. године започета је традиција да се на Светог Саву, 27. јануара, приређују школске свечаности у част светитеља и просветитеља и знак сећања на живот и дело првог српског архиепископа, творца законодавства, зачетника српске средњовековне књижевности, патрона образовних установа. На предлог Атанасија Николића, првог ректора Лицеја у Крагујевцу, пре 184 године Попечитељство просвештенија, ондашњи просветни врх, прогласило је светитеља Саву за заштитника свих српских школа и прописало да се од тада (14. јануара по старом календару, 27. јануара по новом) мора свечано прослављати. Тако је и било дуже од века, све до 1945. године, када је празновање школске славе укинуто одлуком тадашњих комунистичких власти. Након полувековне забране, Свети Сава је 1990. године поново успостављен као слава свих српских школа и данас се прославља.
У школским календарима Савиндан, Дан духовности и школска слава увек је посебно обележен, уоквирен у табеларним приказима као - радни, не и наставни дан (једино је исто тако обележен још и Видовдан, када се ђацима традиционално додељују ђачке књижице). Правилницима Министарства просвете за друге празнике прецизирано је да се у осмолеткама обележавају „изузев кад падају у недељу”, а у средњим школама „изузев кад падају у дане када школа иначе не ради”. Будући да је данашњи 27. јануар субота, запослени у школама који се држе правилника и традиције тумаче да треба да дођу у школу, не да држе часове већ да одрже приредбе и прославе школску славу.
Међутим, уочи школске славе ове суботе, у просветним круговима заподенута је дебата о томе да ли ће се данас, на Савиндан, у школама окупити школски колективи. Неке школе свечаности посвећене светитељу већ су одржане - јуче. А представници просветног еснафа навелико полемишу да ли се запосленима који данас славе школску славу на радном месту, то рачуна као радни дан, јер део њих каже да би радије остали код куће ако се долазак у школу суботом не плаћа.
„Прво се на групама дискутовало хоће ли бити плаћен долазак суботом, побогу, а сад је проблем што је негде школска слава прослављена у петак.” „Заборавили сте да радимо и недељом кад је Свети Сава тог дана. То нам је одувек радни а ненаставни дан.” „Забрињавајуће је да доста колега мисли да 27. јануара не треба да дођу у школу, а још је интересантније како никога није брига што доста нас и нема избор јер припремамо приредбу па и учествујемо.” „Који смо ми лицемери понекад.” „Прослава Светог Саве није дужност већ свечани чин, а и наша школска слава. Славу славимо у школи. Логично.” „Ако нам је проблем да у суботу или недељу подржимо ђаке и колеге који су припремили програм за Светог Саву, без приче о плаћању, онда смо ми стварно у проблему.” Ово су тек неки у низу непрегледних коментара у „онлајн зборницама” које на друштвеним мрежама окупљају просветне раднике.
- Школе обележавају школску славу Светог Саву у складу са годишњим планом рада. Самим тим обавезе ученика у различитим школама су другачије. Ако је дан када се слави Свети Сава нерадан, школе могу организовати прославу тог дана. Уобичајена је пракса да ученици не долазе у школу тог дана, осим учесника приредбе и делегираних ученика и представника одељења и организације – одговорили су за наш лист у Министарству просвете.
Расправа на друштвеним мрежама у просветним групама даље се наставља покушајима запослених у школама да израчунају колико су радних сати сакупили овог месеца. Притом, већи део јануара био је зимски распуст. Додуше, званично, распуст је за ученике, не и за наставнике, али наставе у то време нема и пракса потврђује да је наставни кадар углавном на феријама кад и ђаци.
Јануарска зарада стиже у фебруару. Она ће у образовању, као што је најављено, бити увећана за десет одсто. Није свим просветним радницима најјасније да ли ће им се 8. јануар, други дан Божића, за који је закључком Владе Републике Србије ове године препоручено послодавцима да омогуће запосленима да не раде, приликом обрачуна плата рачунати као да су радили или не. И то је делић ширег мозаика који илуструје просвету која вапи да јој се врате урушени углед и достојанство.
Многи просветни радници неће одступити од традиције – окупиће се данас под школским кровом као свечари и домаћини школске славе која почиње хорским певањем Светосавске химне и симболичним ломљењем славског колача. Затим ће школарци, како доликује, извести брижљиво припреман културно-уметнички програм у коме углавном наступају талентовани за рецитовање, полазници драмских секција, даровити за литерарно стваралаштво... Свечаности поводом прославе школске славе ресорна министарка Славица Ђукић Дејановић данас ће присуствовати у Основној школи „Мајка Југовића” у Земуну. Затим ће, традиционално, у Влади Републике Србије најуспешнијим појединцима и институцијама бити додељена најзначајнија признања овдашње просвете - Светосавске награде за изузетне резултате остварене у области образовања и васпитања. На јавни позив стигло је више од 200 предлога кандидата за ово престижно признање, а комисија је, како Танјуг преноси речи министарке просвете, одлучила да награди - 32 добитника.
У духу светосавља
Традиционална Светосавска академија, овога пута под називом „У духу светосавља”, коју организује Министарство просвете, одржаће се данас у београдској МТС дворани. Почиње у 20 сати и биће уживо емитована у директном преносу на другом програму Радио-телевизије Србије. „Биће то прилика да образовни систем покаже највредније што има, а то су деца” дочарала је министарка просвете. Такође, указала је да ће део програма бити посвећен и у мајским трагедијама прошле године, и да ће у знак сећања на недужне жртве бити изведена и „композиција из пера уметничког дара Андрије Чикића”. – Биће то прилика да обележимо и тугу, али и да покажемо колико талента, радости и будућности стоји пред нама и колико је светосавље прави пут. Хтели смо да деца и студенти пошаљу поруку грађанима Србије, да образовни систем има нешто што је највредније - младе за будућност. Академију ће водити средњошколци, а комплетан програм инспирисан српским културолошким благом, обичајима и традицијом, осмислио је Матија Симовић, студент Факултета примењених уметности - казала је Ђукић Дејановић.
Миленија Симић-Миладиновић, Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026