Потпредседник општине, Расмуш Мехмети, изјавио је КиМ радију да су у прављењу стратегије за развој сеоског туризма заједно учествовали и Срби и Албанци који су до 15. фебруара ове године радили у општини. Он је казао да су за натписе на таблама коришћени подаци из старе историје и да на пројекту нису учествовали стручни људи и добри познаваоци историје.

„У другој фази очекујемо да све буде оригинал, али сигуран сам да нигде не пише да не постоје Срби. Ништа није заувек. Ми имамо многе грешке и многе ствари треба да се промене. Али ми смо радили заједнички са Србима и за то су и они одговорни”, рекао је Мехмети.
На таблама, које се могу видети око тврђаве у Новом Брду, наводи се да су богатство рудника користиле Римска, Византијска и Османска империја, као и то да до пропасти града долази након Аустријско-турског рата 1689. године. Тада, према овој „краткој историји” почињу „масовна исељавања у другим местима као што су Турска, Македонија, а такође и у другим градовима Косова (Гњилане, Приштина, Призрен, Вучитрн и Митровица). Главни разлози који се наводе за исељавање су тешки економски услови, разни политички разлози и дуге хладне зиме”.
Очигледно је да се ради о Великој сеоби Срба 1690. године, мада се у тексту не помиње било каква сеоба на север или према Србији у том периоду, нити се каже ко се због економских, политичких или временских неприлика у том периоду селио из Новог Брда. Срби из општине Ново Брдо, који су 17. фебруара одбили да раде у самопроглашеној држави Косово, формирали су општину у селу Бостане код Новог Брда. Они тврде да их о овоме нико ништа није питао.
Сретен Ивановић, председник Извршног одбора СО Ново Брдо, казао је у интервјуу КиМ радију да су Срби учествовали на почетку стварања стратегије о развоју туризма у општини, али да је 17. фебруара то прекинуто. „Од самог почетка нисмо били равномерни партнери у овом послу, јер се никада нисмо првенствено слагали око тих историјских чињеница и ја данас од вас први пут чујем да је тај пројекат завршен”, рекао је Ивановић и најавио да ће општина уложити протест код надлежних органа. На другим, мањим дрвеним таблама, које служе промовисању сеоског туризма у овом крају исписана су на албанизованом српском језику имена села, као и нетачна година првог помињања Новог Брда у средњем веку.
М. С. П.