Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Зашто је Милунка Савић највећа хероина Србије

Церемонијом која је одржана у Алеји великана на Новом гробљу у Београду одата је почаст великој српској хероини Милунки Савић, која је преминула пре тачно 50 година.

За малобројне који не знају - Милунка Савић Глигоревић била је српска јунакиња Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, а најчувенија је као жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута, а због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.

Између осталих, награђена је Карађорђевом звездом са мачевима, два Ордена Легије части и Ратним крстом 1914-1918. са златном палмом.

Рођена је 1889. године у селу Копривница, у близини Рашке. Била је образована, говорила је француски и немачки и уживала је светско признање за своје подвиге.

По објављеној мобилизацији, октобра 1912, Милунка се пријавила на једном од мобилизационих зборишта у Београду и регистровала се под именом Милун Савић.

Иако је годину дана пошто је ступила у службу откривено да је жена, због храбрости коју је показала у борби током балканских ратова, добила је чин каплара. Затим је дошао Први светски рат и Милунка је распоређена у чувени „Гвоздени пук“, најелитнији Други пук српске војске „Књаз Михаило“. Борила се у многим биткама, а за јунаштво демонстрирано у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.

Међу војском је важила за неустрашиву ратницу која је на непријетеље јуришала не штедећи свој живот. Најтеже је била рањена у јесен 1915. године у Македонији, када се са повредама на глави повлачила преко Албаније. После неколико месеци опоравка без размишљања се вратила на Солунски фронт и као командир јуришног вода наставила са борбама.

Они који су се борили са њом су причали да је умела да осети најпогоднији тренутак за напад, да прецизно баци бомбу у непријатељски ров. Једна од легенди гласи и да је била веома успешна у заробљавању противничких војника. На Солунском фронту, у једном препаду, заробила је четрдесет три, а у другом шездесет бугарских војника.

После завршетка Првог светског рата, Милунка је у Сарајеву, са чином наредника српске војске добила и прву војну службу. Те године донеле су јој љубав са банкарским чиновником Вељком Глигоревићем за којег се удала. У браку са њим родила је једну девојчицу, поред које је одгајила и три усвојенице и ишколовала још чак 34 деце!

Како биографи бележе, Милункин супруг Вељко је добио посао у Београду, али је убрзо потом преминуо. Милунка се запослила као спремачица у Министарству иностраних дела, а касније као чистачица у Хипотекарној банци где је провела највећи део свог радног века.

Током Другог светског рата оргнизовала је амбуланту која је пружала медицинску помоћ и партизанима и четницима. Због тога је полиција претукла у присуству њене деце и одвела у логор на Бањици, где је требало да буде стрељана. Када је након десет месеци сазнао ко је Милунка, командант логора, немачки генерал, ослободио је уз војне почасти.

Како у разговору за Н1 истиче њен унук Ђорђе Минков, Милунка је била јединствена особа која је оставила велики траг у његовом животу.

„Ја бих могао о њој да причам годинама. Ја сам једно од четири њена унучета који је уз њу провео њене последње дане. Не зато што сам најбољи или најлошији, већ због слободног времена током мојих студија права. Имао сам више времена од сестре која је студирала стоматологију. Ја сам возио кола и често се дружио са њом последњих неколико година. Ја сам је и пронашао кад је преминула. То се десило приликом мог обиласка ње, око пола 11, пре 50 година“, присећа се Минков.

За разлику од неких историјских сведочења, Минков наводи да је Милунка била задовољна у својим позним годинама и како се све око ње одвија.

„Французи су јој нудили свашта нешто, а лични пријатељ јој је био Шарл де Гол. А ја, као млад, то нисам схватао. Она када се наљути нешто, рекла би: ‘Сине, ајде води ме код мог друга Шарла’. А ја бих се само насмејао и не бих јој веровао. А он је био баш близак са њом. Заволео је ван свих протокола и дипломатије, и они су се дружили“, каже Минков.

Говорећи о разним подацима у вези са њеним рођењем, Минков објашњава да је то због тога што се некада чекало са пријављивањем рођења, па када би се то десило, пријавила би се са закашњењем.

„Многи историчари се љуте на мене, али ја знам њене приче. То што је она причала је њена истина. Дакле, она се родила, за наше знање 28. јуна, на Видовдан. Али, не знам да ли је датум тачан. По њеној причи, пошто је то село било далеко од Општине Рашка, неко од комшија, када би кренуо тамо, пријавио би дете. Тако се то тада радило“, објашњава Минков.

Саговорник Н1 прецизира да је његова бака живела на Вождовцу, у Улици Нова осма, а да је садашње име Улице Милунке Савић.

„Ми смо обавезно недељом, сви, одлазили код ње на ручак. Цела породица би морала да буде код ње. Не дај Боже да не дођеш, требало би ти више од лекарског оправдања за изостанак. И била је ‘патер фамилиас’. И сви смо живели као једна породица. А Милунка је све то држала под контролом. И била је позната по томе, ко год би пролазио, она би га звала на ручак. Тако би нас било по 15 особа на ручку. Онда и не чуди да је одшколовала 34 деце. Да прецизирам, није их помагала – него их је баш одшколовала, што је за сваку похвалу“, истиче унук прослављене ратнице.

Подсетимо, Милунка Савић је умрла 5. окотобра 1973. године и до 2013. године била је сахрањена у породичном гробу на Новом гробљу. Након 40 година, њени посмртни остаци пренети су у Алеју великана где им је одувек и било место.

Подсетимо, ГО Вождовац је усвојила иницијатива да Милунка Савић има споменик у насељу Браће Јерковић.

„Таква жена, храбра ратница, а истовремено нежна мајка, неизмерног чојства које је показала пуштањем заробљеника, скромношћу и неистицањем себе - после образлагања, једногласно усвојено је ‘да’ - на чему се захваљујемо члановима комисије“, објаснила је ову одлуку председница ГО Вождовац Ивана Томић-Илић.

Једна од предложених локација где би обележје могло да се поставити јесте угао улица Браће Јерковић и Мештровићеве на Вождовцу.

Државни представници положили венац

Министар за рад, запошљавање и борачка и социјална питања Никола Селаковић положио је данас венац на њен гроб, а церемонију је организовало Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца.

Венце су положили и представници Министарства одбране, Војске Србије, Града Београда, председница Градске општине Вождовац Ивана Томић Илић и представници Удружења ратних добровољаца 1912–1918, амбасада, удружења.

Селаковић је обраћајући се присутнима истакао да је Милунка Савић све нас задужила својом храброшћу и љубављу коју је имала према својој отаџбини и народу.

„Милунка Савић није само жена херој, она је систем вредности коме српски народ треба да тежи. На Вождовцу, где је провела последње деценије свога живота, у нашој престоници Београду уз помоћ Општине, удружења, а под покровитељством председника Александра Вучића подићи ћемо споменик какав ова хероина заслужује, а такве споменике она заслужује у сваком месту у Србији“, рекао је министар Селаковић.

Ви сте свет: Милунка Савић - Будућност

Н1