Немачки филолог и писац Јакоб Грим /1785-1863/, оснивач савремене германистике, који је скренуо пажњу научника на народне умотворине и народни језик, а посебно на српске народне песме, умро је 20. септембра 1863. године.

Грим је изучавао историју језика и старије књижевности, проблеме мита, бајке и предања, фолклора и права. Он је засновао 1852. године велики "Немачки речник" и написао "Историју немачког језика".

Преводио је српске народне пјесме, а захваљујући пријатељству са Вуком Стефановићем Караџићем настао је превод Вукове српске граматике.

Заједно са млађим братом Вилхелмом сакупио је и обрадио многе бајке, познате деци широм света.

Најзначајније Гримово дело му је "Немачка граматика у четири свеске", а позната су и "Историја немачког језика", "Немачка митологија" и "Немачке правне старине".

Грим је посебно ценио српско народно стваралаштво.

Велики писци Европе, као и Грим, сматрали су и "Хасанагиницу" српском песмом, па је тако Јакоб Грим у писму 16. јула 1816. године упућеном чувеном правнику, оснивачу правно-историјске школе и своме професору Савињију ту поему препоручио као велику српску поезију.