Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Последњи пројектили НАТО - 79. дана агресије на Југославију - пали су 10. јуна 1999. године, нешто после 13 часова на подручје села Кололеч крај Косовске Каменице, а убрзо затим, генерални секретар НАТО, Хавијер Солана, званично је саопштио да је бомбардовање обустављено.
Прве јединице Војске Југославије су, на основу Војно-техничког споразума потписаног дан раније у Куманову, почеле повлачење с Косова и Метохије, а касније истог дана, Савет безбедности УН је, уз уздржан глас Кине, усвојио Резолуцију 1244, којом је легализован долазак међународних војних снага у јужну српску покрајину.
Прецизне (веома неутралне информације) о губицима обе стране (Немачки)
Војно стратешки аспекти агресије на СРЈ, проф. др Радован Радиновић 
Девет година од НАТО бомбардовања СРЈ
НАТО бомбардовање СР Југославије, после 78 дана ваздушних и напада крстарећим ракетама са бродова у Јадрану, престало је на данашњи дан пре девет година.

Томе је, дан раније, претходило потписивање Споразума о војно-техничкој сарадњи између Војске Југославије и представника УН, на војном аеродрому у близини Куманова.Истога дана, стални савет НАТО-а на седници у Бриселу одобрио је споразум који су у Куманову потписали представници југословенске војске и међународних снага безбедности.
Савет је од команданта НАТО снага за Европу Веслија Кларка затражио да „верификује почетак повлачења југословенских снага са Космета”, што је убрзо и учињено а затим је у Савету безбедности УН донета Резолуција 1244.
До прекида ваздушне интервенције дошло је после успешно окончане дипломатске мисије председника Финске Мартија Ахтисарија и бившег премијера Русије Виктора Черномирдина.Тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна прихватио је њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом су тај договор прихватили посланици Скупштине Србије.
Војска и полиција повукле су се са Косова и Метохије после доношења резолуције УН, а први припадници међународних снага ушли су на територију покрајине 12. јуна 1999. године.На Косово и Метохију је први стигао руски конвој из састава мировних снага УН, који је ушао 12. јуна у 01.30 часова у центар Приштине, а потом наставио према Косову Пољу и аеродрому Слатина.
Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Космет су, у оквиру мировне мисије УН, ушли први британски војници.
Границу код места Блаце прво су, у шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници јединице Гурка а непосредно затим, на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.
Први контингент од око 800 немачких војника у саставу Кфор-а ушао је око подне истога дана на Космет са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама.У саставу Кфора на Косово и Метохију размештено је 37.200 војника из 36 држава, а у протеклом периоду тај број је знатно смањен.
НАТО напади на СРЈ почели су 24. марта 1999. године око 20 сати на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане.
До напада је дошло после низа неуспешних преговора о решавању кризе на Косову и Метохији, одржаних у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

У бомбардовању, које је трајало 78 дана, тешко су оштећени разни инфраструктурни објекти - мостови, путеви, фабрике, школе, здравствене установе, споменици културе.
Страдало је и много цивилних жртава, које нису имале никакве везе са војним и полицијским снагама - у бомбардовању моста у Варварину, воза у Грделичкој клисури, згради РТС-а...
У нападима који су трајали 11 недеља погинуло је између 1.200 и 2.500 особа а причињена материјална штета, у зависности од процена, кретала се око сто милијарди долара.
Танјуг