Како су научници успели да покажу у студији, овај канал у ћелијама отвара се као одговор на звук, дозвољава позитивно наелектрисаним јонима калцијума да путују у ћелију. То доводи до преокрета набоја у ћелијској мембрани, што заузврат изазива инсулином напуњене везикуле у ћелији да отпусте инсулин да изађе из ње.

Неуобичајени симптоми дијабетеса

Истраживачи су прво одредили које фреквенције и јачина звука најјаче активирају канале за јоне. Открили су да је то око 60 децибела и фреквенција баса од 50 херца. За активацију отпуштања инсулина, звук или музика морају да трају најмање три секунде, а да пауза траје највише пет секунди. Ако су интервали превише раздвојени, премало инсулина се отпушта.

"We Will Rock You" је победник

На крају су истраживачи проучавали који жанрови најјаче покрећу одговор инсулина на јачини од 85 децибела. Победник је роцк музика са јаким басом као у песми "We Will Rock You", а пратила ју је музика из филма "Осветници". Инсулински одговор на класичну и гитарску музику био је слаб у односу на ово.

"We Will Rock You" је покренуло отпуштање око 70 одсто инсулина у року од 5 минута, а сав у року од 15 минута. То је упоредиво са нормалним отпуштањем инсулина код здравих особа, рекао је Фусенгер.

Да би тестирали систем, научници су убацили ћелије које производе инсулин у мишеве и ставили животиње тако да су стомаком биле на звучнику. То је био једини начин да почне отпуштање инсулина. Ако би се животиње кретале, ништа се није дешавало, наводи се у саопштењу.

- Наше ћелије су испуштале инсулин само када је извор музике био директно на кожи изнад имплантата - рекао је Фусенгер.

Амбијентални звук није покретао отпуштање инсулина у тим ћелијама.

Медији