Умро је 10. јуна 1875. године, поетски следбеник Бранка Радичевића, познат као "фрушкогорски славуј". Себи је додао име Миленко, по девојци Милени у коју је био заљубљен. Гимназију је учио у Новом Саду, Сегедину и Пожуну (Братислава), почео студије медицине у Бечу, али се разболео од туберкулозе и у 29. години умро у родном Черевићу, у Срему.
У лирским песмама лаких мелодичних стихова, изразио је непосредан доживљај природе. У осећањима је романтичарски чедан и сентименталан, али је написао и више тзв. простих песама, по којима се сматра претечом реализма у српској поезији. У Бечу су 1896. објављене његове "Песме". Писао је и приповедачку прозу и преводио Фридриха Шилера, Јохана Волфганга Гетеа и Хајнриха Хајнеа.