Највећи рат у историји затим је шест година затим сломом Немачке, Италије, Јапана и њихових савезника.

Учествовала је укупно 61 држава, а погинуло је око 50 милиона и рањено више од 35 милиона људи. Само у Европи материјална штета процењена је тада на око 277,7 милијарди долара према ценама из 1938, а у Југославији на 46,9 милијарди долара.

Нападом на Вестерплате, код Гдањска, односно на немачком Данцига, у међуратном периоду града државе, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела немачка крстарица „Шлезвиг Холштајн”, започела су ратна дејства. Паралелно, немачко ратно ваздухопловство „Лутфафе” започело је бомбардовање варошице Веилун, оновремене граничне зоне.

Немачка је безусловну капитулацију после готово шестогодишњег рата потписала 9. маја 1945., чиме су престала ратна дејства у Европи.

Рат са Јапаном, на Пацифику, се наставио још месецима, до коначне капитулације Јапана 2. септембра 1945. године. Предаја Јапана убрзана је атомским нападима САД на Хирошиму и Нагасаки 6., односно 8. августа 1945., чиме је Јапан доведен у безизлазан положај.

На територији Југославије рат је у ствари трајао нешто дуже, пошто је коначни отпор обустављен тек 15. маја.

Други светски рат изазван је настојањем Немачке, Италије и Јапана да изврше нову поделу света. Немачка је, пре свега, била опредељена за ширење на истоку, освајање Совјетског Савеза, али и уопште на простору Европе. Идеја прерасподеле колонија, која се повремено помињала, за Немачку је била тек секундарна намера.

Италија је била опседнута плановима о прерасподели колонија у Африци и овладавању Медитераном.

Јапан је, међутим, декларативним ослобађањем азијских народа од европског колонијализма планирао да успостави мрежу сателитских, зависних, држава у Азији и на Пацифику, како је делом чинио и у међуратном периоду.

Други светски рат донео је неизмерна страдања, разарања, као и злочине огромних размера, као што је масовнеликвидације цивила, највише Јевреја, до 6 милиона, Руса, Срба, Пољака, азијских народа, Кинеза, такође.

У првој фази рата Немачка је окупирала низ европских земаља, осим Пољске, Данску, Норвешку, Белгију, Холандију, Луксембург, Француску, средином 1940. године. У пролеће, априла 1941., окупирана је Краљевина Југославија и одмах затим Грчка.

У тој фази у директном ратном сукобу са Немачком налазила се само Британија.

Преломни моменат у Европи био је напад Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941., што је у ствари и био главни циљ Немачке.

После почетних успеха, првих месеци, када је муњевито овладано широким пространствима европског дела Совјетског Савеза, уз бројне заробљенике, методом муњевитог рата, односно клинова којима су заокруживане велике зоне, преокрет се догодио на самом крају 1941. године под Москвом. Совјетске јединице су тада успеле да зауставе даље напредовање, како се претходно чинило незадрживе немачке ратне машинерије, и започело је извесно одступање Немаца.

Прави прелом био је, међутим, пораз Немаца код Стаљинграда почетком фебруара 1943., као и потоњи пораз код Курска, јула/августа 1943., када су у тенковским борбама енормних размера Немци заустављени.

Уследило је онда поступно повлачење Немачке, под борбом, завршено маја 1945. потпуним поразом, односно падом Берлина.

Западни савезници су отварањем другог фронта, прво у Италији 1943, а затим и у Нормандији, односно Француској, извршили пресудан притисак.

Немачка је пре искрцавања на Сицилији већ поражена у Африци, где су немачке трупе покушавале да помогну Италијанима, у почетку са извесним успехом, али су их Британци зауставили код Ел Аламејна у Египту, септембра/октобра 1942. године.

Американци су затим овладали тадашњим француским поседима у Магребу.

Јапану је успело да овлада огромним пространствима, од приобаља Кине, све до Бурме, укључујући тада француску Индокину. Запосели су такође Малезију, Филипине, готово целокупну Индонезију, тада холандску, као и огроман део Пацифика. Потпуни пораз Јапан је доживео пошто су САД употребиле атомско оружје у Хирошими и Нагасакију.

Јапан је капитулацију потписао 2. септембра 1945. године, чиме је Други светски рат завршен.

Танјуг