Одлуку да блокирају вести власници медија су назвали ударом на демократију, тврдећи да ће тако дебљи крај да извуку они који живе у руралним крајевима Канаде. „Мета” се бранила речима да је удар на демократију сам закон, подсећајући да су друштвене мреже те које су помагале новинским кућама да остваре значајан приход јер су подизале читаност.

А шта каже канадска влада?

- Да би се разумела ова ситуација важно је рећи да је у Канади на власти Либерална странка. А она, као и свака левица, има агенду која се заснива на борби за радничка права. Кажу да је идеја да се заштити једна професија која је важна, која је темељ сваке демократије. Међутим, ако се мало дубље загребе јасно је да је по среди борба против великог капитала и покушај да се те компаније дисциплинују. Идеја да ће обуздати корпорације је популистичка, то је начин да се прикупе јефтини политички поени - објашњава за „Политику” Алекс Петровић, специјалиста за право информационог друштва и сениор партнер у београдској адвокатској канцеларији ЈСП.

Канадска влада и дигиталне платформе још увек преговарају о примени закона - како ће се склапати споразум са новинарским кућама, како ће им се плаћати, долази ли у обзир некаква алтернативна врста накнаде у смислу обуке… Иако је најавио да ће блокирати приступ вестима, „Гугл” за сада учествује у преговорима са владом.

Наш саговорник каже да је од почетне идеје да се заштите медији постигнут супротан ефекат.

- Уследила је подела по политичкој линији. Политички противници, конзервативци, њихови гласачи и медији који су на њиховој страни, убеђени су да је власт могла да претпостави шта ће се десити. Сматрају да је влада, уколико је искрена у намери да спаси традиционалне медије, то могла да учини издвајањем новца директно из буџета, а не да под плаштом борбе за демократију смисли ко ће уместо њих да помогне медијске куће. У том контексту важан је податак да више од 80 одсто огласа медијима стиже баш преко друштвених мрежа - истиче Петровић, који развој ситуације не прати само из професионалних разлога већ и због тога што је и канадски држављанин.

Али овај закон није канадска измишљотина. Нешто слично већ је учинила Аустралија, где новинске куће годишње од технолошких компанија добију око 130 милиона долара. И све то без буке и беса.

- Ствар је у томе што аустралијски закон није тако ригидан као канадски, већ је препустио технолошким компанијама и новинским кућама да се сами договоре без уплитања владе. Разлог због чега „Мета” овако реагује у Канади, јест страх да ће истим путем кренути и остатак света. Јер скоро све државе, па и Србија кроз Закон о ауторском и сродним правима, имају одредбе које би могле да се искористе на исти начин као и у Канади, само их за сада не злоупотребљавају - појашњава наш саговорник.

Међутим, сукоб између канадске власти и америчког технолошког гиганта почео је и пре него што је закон израђен - у јуну је савезна влада, која годишње троши око 7,5 милиона долара на оглашавање на „Фејсбуку” и „Инстаграму”, повукла своје рекламе. Исто су учиниле и провинције Квебек, Британска Колумбија, неколико општина и медијских компанија, укључујући највеће канадске новине „Торонто стар”.

Ситуација се ових дана додатно компликује и Илону Маску. Наиме, међународна новинска агенција „Франс прес” саопштила је да је пред судом у Паризу покренула тужбу против платформе „Икс”, некадашњег „Твитера”, због ауторских права на вести. И баш су се позвали на правила ЕУ која омогућавају новинским кућама и издавачима да траже новац од дигиталних платформи које објављују њихове текстове.

Међутим, оно што важи за новинске агенције не важи и за штампу која не живи од медијских кућа које плаћају њихове сервисе, већ од публике и оглашивача који анализирају рејтинге, шерове, фоловере…

Политика, Вишња Аранђеловић