Препоручују се и за лечење пролива, камена у бешици, унутрашњих и спољашњих крварења, грознице, туберкулозе, бронхитиса, несанице и нервозе. Примењује се и за лечење кожних болести: екцема, херпеса, акни, гљивица и против опадања косе.

Јела од коприве се нарочито препоручују малокрвним особама, за оправак после прележаних болести, у витаминима сиромашној исхрани, након дијета за мршављење. Најподеснији за употребу су нежни, млади врхови биљке у свежем стању. За зимску употребу могу да послуже сушени и на тамном месту сачувани суви листови коприве.

За бољи рад јетре и жучи

Уз мало кулинарске вештине добијају се здрава и јефтина јела. Коприва регулише рад органа за варење, смањује болове у желуцу, побољшава рад јетре, жучи и панкреаса.

Особе које имају проблема с алергијама пре употребе коприве треба да консултују свог лекара.

Сакупљање листа врши се у пролеће, суши се у танком слоју на сеновитом и промајном месту. Вађење корена се врши у јесен или рано у пролеће. Извађено корење треба опрати од нечистоћа, исећи на комаде и сушити на сунцу. Осушен материјал чувати заштићен од влаге, светлости и штеточина до годину дана.

Гајење - користан посао

Гајење ове биљке може бити веома уносан посао с обзиром на то да тржиште има све веће потребе за копривом и да јој за успевање прија наше поднебље. Иако расте у природи, препоручује се плантажирање због све већих потреба индустрије за сировинама из ове биљке.

Гајење коприве је мало познато. Људи је обично беру за своје потребе на местима где она расте самоникло. Нажалост, пољопривредници је често виде као коров и сметњу на пољима. Међутим, коприва има потенцијал да постане комерцијална гајена биљка на разним тржиштима.

Коприва је умерених захтева према условима гајења. Боље успева када има пуно светлости и топлоте. Ипак, може се успешно производити и берба ће бити задовољавајућа и ако се гаји на сеновитим местима. У фази мировања подноси температуре испод нуле.

Гаји се као вишегодишњи усев, тако да не улази у класичан плодоред. Добри предусеви су јој једногодишње махунарке и ђубрене окопавине. Приликом заснивања засада треба водити рачуна да на изабраној парцели нема много корова, јер могу представљати озбиљан проблем при извођењу мера неге и косидби. При основној обради земљишта треба да се унесе што више стајњака. Коприва је велики потрошач хранива. Размножава се директном сетвом семена или садњом расада. Семе је доста ситно, те се препоручује производња расада.

Засад у првој години даје мали принос јер се биљке споро развијају, пун род очекује се у другој и наредним годинама.

Кошење се изводи када биљке достигну висину око 30 сантиметара, односно док су још младе. Свако наредно кошење обавља се када биљке одрасту да се могу косити, али не дозволити да биљке развију стабљику. У току вегетационе сезоне може се извести од 6 до 10 откоса. Сушење листова и хербе може се обавити природним путем или у сушарама на температури 40–50 степени без присуства светлости. Осушени материјал треба чувати у папирним врећама заштићен од влаге, светлости и штеточина. За прераду може се користити и корен и семе. Вађење корена врши се на крају друге године.

Добра и на трпези

ЧОРБА 

Потребно је: 400 г коприве, 40 г уља, главица црног лука, 30 г брашна, 200 г киселог млека, 100 г кајмака, 2 јајета, 1 кг говеђих костију, мало сланине, со

Опрати и обарити телеће или говеђе кости. Очистити, опрати, обарити и пасирати коприву. У шерпу на шпорету додати уље, брашно и лук, кад се запршка упржи, спустити пасирану коприву и налити супом у којој су се кувале кости, мало суве сланине исећи на ситне коцке, испржити је да порумени и додати чорби. Сланина ће чорби дати бољи укус. Посолити је, побиберити и оставити да ври са запршком и сланином најмање пола сата. Затим зачинити чорбу кајмаком, киселим млеком и јајима. Посолити по укусу.

ПИРЕ 

Потребно је: 1 кг коприве, 40 г маслаца, 40 г брашна, ½ л млека, 100 г кајмака, главица црног лука, 3 чена белог лука, мало бибера, со

Коприву очистити и опрати у неколико вода. У лонац сипати 4 литра воде и оставити да проври, затим коприву спустити у воду. Кувати само неколико минута, затим оцедити, а потом пасирати. У шерпу ставити маслац, кајмак и брашно, кад се брашно упржи, додати стругани црни и бели лук. Добро промешати и пасирану коприву спустити да се пржи у запршци. Потом налити млеко и пазити да коприва не буде ни сувише ретка ни густа. Посолити по укусу и додати мало бибера.

ШНИЦЛЕ 

Потребно је: 1 кг коприве (само листови), ½ кг пиринча, главица црног лука, 3 чена белог лука, 2 јајета, уље, со, мало презли и першуновог листа

Коприву очистити, опрати, обарити и оцедити. Одвојено обарити и оцедити пиринач. Пропустити листове коприве, црни и бели лук, пиринач заједно кроз машину за млевење меса, посолити, побиберити, додати јаја, презле и ситно сецкани першунови лист. Све ово добро сјединити. Посути дланове брашном и од ове смесе правити шницле. Пржити их на врелом уљу.

*Рецепте приредилa Госпава Несторовић (Београд - Миријево).

Политика, Др Марко Љ. Несторовић