За научнике је ово изненађење, зато што је до пре једне деценије лед на Антарктику одолевао температурним променама и није се топио као онај на Арктику, који је под ударом деценијског смањења обима морског леда. Међутим, у априлу ове године постављен је дневни рекорд у топљењу ледене површине Антарктика, да би се тај тренд наставио и у наредним месецима.

За многе експерте је и даље дилема да ли је то што је лед на Антарктику све тањи директно повезано са климатским или океанским променама. Једна група научника тврди да јесте и да ће се у наредном периоду овакве ситуације понављати, чиме се повећава опасност од подизања нивоа мора па чак и мењања изгледа читавих континената. Други, међутим, сматрају да одговор на ово питање може да се да тек кроз неколико деценија у којима би се сагледали сви аспекти дешавања на леденом континенту, али и непрестано пратила ситуација на њему.

Према информацијама америчког Националног центра за податке о снегу и леду, непрекидно прикупљаним уз помоћ сателита, још 21. фебруара, на врхунцу лета у јужној хемисфери, морско ледено пространство пало је на најнижи ниво од 1978. године.

„Лед је тог дана био мањи за 130.000 квадратних километара, отприлике величина државе Њујорк, у односу на претходни минимум забележен у фебруару 2022. године”, навели су из овог центра.

Почетком јула забележен је још један неславни рекорд који је уско повезан са климатским променама: трећег, четвртог и петог јула глобална температура на нашој планети била је највећа од када се спроводе мерења. У уторак и среду износила је 17,18 степени. У та два дана оборен је рекорд постављен 3. јула када је температура износила 17,01 степен.

Политика, Дејана Ивановић