„По мом мишљењу, у натативу Живојина Мишића постоји један троножац на који се целог живота ослањао - породични континуитет који се нераскидиво преплиће са родним крајем из ког потиче - из његовог Струганика, ваљевско-мионичког краја… Он интегрише и трећи ослонац тог троношца, а то је војска, припадност групи. Колективни идентитет директно је инкорорирао у сопствени доживљај идентитета“, истакао је психијатар. Он је додао да мисли да је Мишић кроз целу каријеру прво био народни војник, па народни официр, па народни војвода, да га је војска у разговору звала „Жућа“, да је имао блискост са народом јер су то биле његове комшије и знао је како размишљају.

Ипак, како додаје, та врста карактера има и своје мањкавости и да се за ту врсту карактера стиче утисак да је његов карактер био бољи у рату него у миру. Ради се о човеку који је био учесник у шест ратова и био је „у хроничном борбеном грчу“ и инсистирао је на свом систему вредности у који је веровао и онда када то није било социјално прихватљиво, а сносио је понекад последице због тога, каже Мисојчић.

Додаје да је књига подељена на поглавља и да је свако поглавље - једна црта карактера коју је желео да нагласи. Она почиње лирским уводом чији је циљ да опише социолошки контекст и моменат у ком је Мишић живео.

Промоција књиге је сутра у 19.30 часова у Палати уметности Мадлена, а после тога ће се наћи и у књижарама.

Погледајте разговор са аутором ОВДЕ 

Н1