Паљењем свећа и симболичним бацањем ружа са моста у реку Буну, у истоименом месту код Мостара обележена је 31 година од страдања Срба. Јун 1992. остаће трајно урезан у сећање српског народа из долине Неретве, када је у неколико дана од Чапљине до Брадине убијено више стотина Срба, а протерано више од 30 хиљада. За њих је служен помен у старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару.

Сећање на крвави јун '92. године, када су ни криви ни дужни, очеви, мајке, синови, браћа одвођени од својих кућа, стрељани, а затим бачени у Буну никад неће избледити. На данашњи дан припадници хрватске војске, ХОС-а и ХВО-а, зверски је убијено 29 српских цивила и бораца. 

Славица Славић и даље трага за братом Синишом Марићем. Највише боли, каже, што овај злочин никада није расветљен.

- 31 годину ми тапкамо у месту без неких резултата и сазнања мислим да је сувишно више и понављање свих нас, али без обзира на све то ми ћемо и даље долазити и тражити, значи не одустајемо - каже сестра страдалога Славица Славић.

На годишњицу обележавања страдања мостарских Срба, из Београда је дошла Јелена Бајић која и после више од три деценије, не зна где су посмртни остаци њеног деде Миленка.

- То је оно што је најболније, мислим да су све жртве које су страдале на данашњи дан заслужиле да се пронађу и достојанствено сахране и да се коначно сазна њихова судбина - истиче Јелена Бајић, потомак страдалог.