Данас и око пет
Због повећаног захтева тржишта широм света и употребе разних средстава последњих деценија постоје врсте пилића чија се тежина драстично променила за кратко време.
За само педесетак година, пише портал Вок, кокошке су гајене да буду много веће. Студија коју су урадили истраживачи са Универзитета Алберта у Канади, који су гајили три расе пилића из различитих епоха на потпуно исти начин и мерили колико су јели и како су расли. Ово им је омогућило да виде генетске разлике између раса без утицаја других фактора као што су храна или употреба антибиотика. Недавно су објавили своје резултате и оно што су закључили је да су данас пилићи много већи од оних из 1950. године - раса пилића из 2005. је у просеку била око четири пута тежа од расе из 1957. године упркос истој храни.
Пилићи су данас, даље наводи портал, много ефикаснији у претварању хране у месо, а истраживачка метрика за ово је нешто што су назвали „стопа конверзије груди” грама хране у грамима меса прса. Раса из 2005. била је отприлике три пута ефикаснија од оне из 1950-их.
Модерне кокошке такође имају додатне здравствене проблеме - претходна истраживања су приметила повећане проблеме са костима, срцем и имунолошким системом код неких савремених раса пилића. Здравствени проблеми произилазе из неколико фактора, укључујући и ненамерне генетске ефекте и разлике у понашању као што су исхрана и ношење све те додатне тежине.
Такође, раст пилића је помогао да пилетина постане популарна и јефтина храна.
Према часопису Поултри Сајанс, људска тежња и способност да гаје веће пилиће одиграла је велику улогу у томе. Захваљујући индустријској пракси гајења расе пилића намењене за јело људи претрпеле су озбиљне промене у само последњих неколико деценија. Познате као конвенционалне или брзорастуће расе, ове кокошке су гајене да што брже добију много додатне тежине.
Хибридне пилиће људи су селективно гајили како би достигли пуну тежину за само шест недеља, много брже од обичних пилића, којима је потребно око 12 недеља да постану потпуно одрасли.
Политика, Мариота Влаисављевић
Ауторска права Радио Оаза 2026