Главни изазивачи алергијског ринитиса су алергени пореклом из полена (полен дрвећа, трава и корова) и кућне прашине (гриње, бубашвабе, плесни, буђ и епител кућних љубимаца, пса и мачке). Симптоми алергијског ринитиса су најчешће сезонског карактера и појављују се у време цветања дрвећа у сезони фебруар–април, цветања трава у сезони мај–јул и цветања корова у сезони август–новембар. Последњих година региструје се стални пораст концентрације алергогеног полена у ваздуху и све дужи период поленације биљака. Код особа алергичних на алергене из кућне прашине, симптоми су присутни током целе године. Крајем протекле деценије, регистрован је највећи пораст учесталости преосетљивости на полен амброзије, која представља водећи узрок респираторних алергијских реакција, чији симптоми су најизраженији током касног лета и почетком јесени. Амброзија спада у биолошки агресивну и у свету широко распрострањену коровску биљку са изразито алергогеним поленом. У Европи најугроженије су Мађарска, Словачка, али и земље Балкана, где Србија нажалост заузима неславну водећу позицију. Зрна полена се ветром лаком преносе и у регије где нема ове биљке, а током сезоне цветања једна биљка може да ослободи и до милијарду зрна полена. Осим симптома алергије, добар део ових болесника, нарочито деце, испољава и симптоме ,,оралног алергијског синдрома” који се манифестује сврабом и пецкањем у устима, стезањем у грлу и неретко отицањем усана, мучнином, повраћањем, црвенилом по телу, па и гушењем након конзумирања свежег воћа и поврћа, током сезоне поленације амброзије. Алергијски ринитис узрокован поленом амброзије у педијатријској популацији нарочито повећава ризик за развој бронхијалне астме. Широка распрострањеност, продужена сезона поленације, са високом концентрацијом у ваздуху изразито алергогеног полена, разлог су да је амброзија данас доспела на листу најопаснијег аеро-загађивача са несагледивим последицама на здравље становништва. Ослањајући се на опште прихваћене водиче, тј. смернице, борба против алергијских болести дисајних путева се данас заснива на: превенцији излагања узрочним алергенима одговорним за настанак болести, примени савремене фармаколошке терапије, примени алергенске имунотерапије (АИТ) и непрестаној едукацији болесника.

Модерна фармаколошка терапија је ограничена на контролу симптома алергијских болести дисајних путева, док алергенска имунотерапија данас представља једину терапијску стратегију за лечење алергијских болести дисајних путева која има каузални ефекат, односно делује на самог узрочника и зато има способност да мења имунски одговор који је у основи алергијских болести, а самим тим има способност да мења и природни ток саме болести. Основни циљ лечења алергијског ринитиса је контрола симптома болести, побољшање квалитета живота оболелих, али и смањење ризика и спречавање прогресије алергијског ринитиса у бронхијалну астму.

Политика, Данијела Давидов-Кесар