Милутин Миланковић био је истакнути српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука. Рођен је у селу Даљ у Аустроугарском царству 28. маја 1879. године.

Од седморо деце Милутин и његова сестра близнакиња Милена били су најстарији. Отац им је био земљорадник, трговац и локални политичар, али је умро веома млад кад је Милутин имао осам година. На жалост Милутин је остао и без тројице браће која су као деца умрла од туберкулозе. Мајка Јелисавета и ујаци Василије и Паја Маучевић преузели су бригу о Милутиновом школовању. Основну школу и реалну гимназију завршио је у Осјеку, а грађевински факултет завршава у Бечу 1902. године. Ујак Василије му је позајмио новац да би уписао докторске студије које успешно завршава 1904. године на Високој техничкој школи у Бечу.

Поре осталог два фундаментална доприноса науци које је Миланковић оставио за собом била су „Канон осунчавања Земље“ који се бави свим планетама Сунчевог система и други који теоријски објашњава климатске промене на земљи прузроковане астрономским променама земљиног положаја у односу на Сунце. Овим другим објашњава појаве „леденог доба“ у прошлости Земље али и климатске промене које се могу десити у будућност.

Политика, Гордана Чановић