Спасовдан увек пада у четвртак (5. јуна 2008.), и то тачно четрдесетог дана после Васкрса. Господ Исус Христос се после свог васкрсења јављао апостолима још четрдесет дана и учио их како да проповедају и шире његову веру. У Јеванђељима је записано укупно једанаест јављања. Посебно је значајно Христово јављање апостолима када је међу њима био и Тома, који у почетку није веровао да је његов Учитељ васкрсао. Тек када је видео васкрслог Христа и својим рукама опипао ране од клинова, његова сумња је побеђена. Зато и данас у народу постоји изрека за онога ко сумња и не верује да је "неверни Тома".
Христос се вазнео на небо са Јелеонске (Маслинске) горе близу Јерусалима у присуству свих апостола. Благословио их је и рекао им да иду у Јерусалим и да, проводећи време у молитви, очекују силазак Духа Светог, кога ће им Он послати и који ће их утврдити у свакој истини, духовно наоружати и охрабрити да поднесу сва искушења овог света.
У спомен на тај догађај слави се Спасовдан.
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН – СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА
Деспот Стефан Лазаревић је 1403. године устоличио Београд као престоницу и у част обнове и напретка узео Вазнесење Господње - Спасовдан за крсну славу града јер ова слава симболично указује на стално уздизање из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.
Данашњу форму славског обреда коначно је уобличио Михаило Јовановић 1863, који је у то време био и поглавар Цркве Кнежевине Србије. На његов предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, саграђена је и Вазнесењска црква.
Највећи историјско-правни документ српске средењевековне државе, чувени Душанов законик, обнародован је на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.
Још пре примања хришћанства у овим крајевима, Спасовдан је слављен као многобожачки дан празновања главног четвртка у години када је громовник Перун тукао громовима и градом усеве, а божанство Спас, са класом жита у руци, спасавао усеве. Домаћини на овај празник одлазе у поље и потегну мало лескове крстове које су заболи на Ђурђевдан, како би кукуруз боље напредовао и дао већи род.
Ауторска права Радио Оаза 2026