Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На годишњицу студентског протеста 3.јуна 2008. у 19 часова, у препуној Галерији Историјског архива Београда, један од учесника ових догађаја др Небојша Попов отворио је изложбу “40 ГОДИНА / СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТ 1968–2008”. На отварању је била Славка Сунајко.
У уводној речи на отварању у Архиву Београда, др Небојша Попов се посебно осврнуо на почетке бунта младих. “Ове године пуно се говори о студентским покретима који су се 1968. године појавили широм света, махом у великим универзитетским градовима: Паризу, Њујорку, Лондону, Берлину, Риму, Токију, Каиру, Варшави, Прагу, па и у Београду. О том планетарном феномену минулих година објављено је на стотине књига, безброј чланака. Посвећено им је и пуно књижевних дела, филмова и позоришних представа. Поводом годишњице тог догађаја, јављају се и нова научна и уметничка дела. Судећи по великој пажњи јавности, рекло би се да је реч о историјски значајном, а по многима и епохалном догађају”, рекао је Попов и додао да “у урбаним средиштима, какво је и Београд, знатан број грађана, махом млађих, понет својим визијама личне и заједничке слободе, настојао је да размакне постојеће стеге слободе мишљења, изражавања и комуницирања у породици, школи, универзитету, непосредној заједници и држави, верујући да постоји алтернатива владајућем односу снага. Томе су се супроставиле власти на свим нивоима, и разним средствима, често употребом насиља”.

Покрет „1968“ почиње у вечерњим часовима 2. јуна у Новом Београду, у Студенском граду. На стотине младих желело је да иде на приредбу Каравана пријатељства у част радних акција, за који није било довољно улазница. Када на улазу долази до гужве, полиција брутално интервенише – што је ескалирало у прве сукобе. Студентски град се побунио. Следећег дана одлучено је да поворка од више хиљада студената крене ка центру Београда. Током пута, сукоб се интензивирао, милиција је пуцала. Било је око 130 повређених студената и 20 милиционера. Десетине студената је ухапшено. Позвани су политичари да преговарају са студентима. Међутим, у једној интервенцији милиције и неки од ових политичара су претучени! Колона је формулисала слогане: ”Доле црвена буржоазија”, ”Ми смо синови радног народа”, ”Хоћемо посао”, “Студенти - радници”... У току поподнева 3. јуна 1968. на хиљаде младих заузимају факултете београдског универзитета у центу главног града и објављују штрајк. По узору на студенте у Франкфурту, ово училиште добија назив "Црвени универзитет Карла Маркса". Црвене заставе се вијоре на барикадама зграде. Протест се 4. јуна шири и на још три велика универзитетска града - Загреб, Љубљана и Сарајево. Највећи протест од Другог светског рата уздрмао је политички систем. Тек након што је после недељу дана штрајка председник државе и партије Јосип Броз Тито у медијима јавно похвалио студенте и обећао да ће њиховим захтевима изаћи у сусрет, они пристају да се врате на наставу.
Све ово може да се види на изложби у Историјском архиву Београда, који је атрактивним мултимедијалним пројектом приказао значајна и врло занимљива документа, која верно илуструју студентски протест 68. Ту се могу видети, а и читати, ванредни бројеви листа Студент, Видици, Сусрет, прогласи, пароле, решење Окружног суда у Београду о уништењу свих примерака листа Студент, ванредни број 5, позивнице и обавештења студентима, писма и телеграми подршке, текст и музика корачнице Мирољуба Тодоровића и Вука Стамболића, „Химна студената свијета“ студента Демичели Марка, ванредни бројеви билтена Акционог одбора студентских демонстрација и друго, као и петнаестоминутни филм Желимира Жилника „Липањска гибања“.
Свим посетиоцима, који су у великом броју присуствовали отварању, а међу којима је био и велики број шездесетосмаша, поклоњен је црвени каранфил и копија ванредног броја листа „Студент“ са обиљем фотографија, факсимила докумената, текстова корачнице и химне студената. Изложба ће бити отворена током лета.