Школски психолог Бранка Тишма говорила је о трагичном догађају који се догодио јуче у основној школи "Владислав Рибникар".

После трагедије настава је у поподневним сменама отказана, али данас су многе школе наставиле са наставом. На постављено питање да ли школе треба да раде, она каже да треба јер то јесте природно место за одрастање. Настава ће почети минутом ћутања, а Тишма каже да деца можда неће у потпуности разумети ово, али ће умети да осете контекст тога.

„Што су млађа мање разумеју, али осећају. Оно што је важно је да ће се о томе разговарати. У млађим разредима то је ућитељица која је блиска са ученицима и користи речник који деца могу да доживе, не морају све да схвате. Сви ће данас имати лошу концентрацију. Одраслима је тешко, деци је међу вршњацима добро, добро је да се организује неке друге активности како би поделили тугу, страх и бригу и ово је време када деца треба да се уче о емпатији. Треба да разговарамо о емоцијама. Мало причамо с децом о томе шта није очекивање шта би требало да ураде, а о тим неким процесима и вредностима мало.“

Недостатак емпатије као окидач?

Бранка Тишма каже да је дете било јако усамљено и да је било ко ових дана разговарао са њим можда је постојала могућност да се овако нешто не догоди.

„Ово је последица свега онога што се нама дешава, плашим се да ћемо својим учествовањем и претпоставкама само допринети сензационалистичком погледу на ствари а не решавању проблема. Осећања треба да делимо са децом сa којима живимо и радимо, не треба одлагати ствари. Одлагање сусретања није добра ствар. Јако је важно да причамо с децом да прводимо време с њима, да разговарамо о осећањима“, закључила је школски психолог.