Пећина је краћа од једног километра, а дужина стазе за посетиоце је нешто више од 400 метара и  необична је због украса  кристално беле боје. Они доминирају у Арени, како је назван централни део Церемошње, који има пречник од 50, а висина је 20 метара.
Поред пећине је велики паркинг, спортски терени, а у ресторанима се служе национални специјалитети, тзв. влашки ручак. То је заправо планинарски оброк који се припрема од намирница који се гаје на тим еколошким теренима. Занимљивост овог краја је Ботанички парк карпатских биљака, јер Хомољске планине припадају Карпатском масиву.
Из овог краја велики број људи живи и ради у иностранству, а само мали број њих је показао интересовање да уложи капитал у свој родни крај. Мора се, очигледно, много да се ради да би се мотивисали за тако нешто – каже Миодраг Винкић који већ годинама  води туристе у обилазак пећине Церемошња.
Иначе, прва  научна истраживања крашких терена у Србији била су крајем 19. века, а започео их је природњак Јован Цвијић. Средином прошлог века при Планинарском савезу Србије је основана Комисија за спелеологију, а касније и Спелеолошко друштво које је окупљало професоре са Универзитета и САНУ.
Јелена Глигорић