Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Пасионирани телевизијски гледаоци који проводе шест сати дневно испред екрана живе краће за 4,8 година

Седење није само знак лењости, већ и феномен који је изазован за истраживаче. Да би указали колико је оно штетно, научници су набројали чак тридесет пет различитих врста болести које се јављају као последица претеране неактивности. Оно што додатно забрињава јесте то што се негативне последице доцније не могу у потпуности отклонити ни накнадним вежбама.

Превише времена пред телевизором или компјутером утиче на скраћивање теломера које се налазе у нашим ћелијама, па су и ћелије подложније обољењима. (На крају сваког хромозома налазе се теломере које се, како старимо, скраћују па се тако повећава и ризик од деменције, болести крвних судова и тумора, објашњавају лекари). Најчешће је по среди карцином дојки, дебелог црева, панкреаса и простате.

Закључак је јасан - што дуже седимо, брже старимо и више оболевамо. Ризик код срчаних болесника је већи за чак 27 одсто, а оно што је још веће изненађење јесте повећани утицај „фотеље” на појаву тумора и то за 21 проценат, кажу студије.  

Ево и неколико статистичких података до којих се дошло на основу опсежних истраживања - израчунато је да једночасовно гледање телевизије скраћује живот за 22 минута, а они који се „друже” с даљинским управљачем шест сати дневно живе краће за 4,8 година.

Да би се промениле навике чини се много тога, у страним компанијама све су чешћи састанци у ходу, у 80 одсто фирми у Европи и на северноамеричком континенту запослени вежбају у паузама. Американац у просеку проведе осам сати дневно у седећем положају, а 70 одсто канцеларијских службеника више од пет сати дневно седи за радним столом.

Што се дуже седи, крв слабије циркулише па су многи органи на удару због мањка кисеоника.

Истраживачи сa Државног универзитета у Мичигену испитивали су утицај аеробних вежби на памћење код здравих, одраслих људи. Ово истраживање потврдило је да  појединци који имају мање кондиције временом губе више меморије. Чак и здрави људи ако нису у аеробној кондицији могу да имају проблеме с дугорочним памћењем.

Како себи помоћи?

Физијатри препоручују вежбе пре одласка. Најкорисније је урадити сет вежби за вратну кичму, рамени појас и лумбалну кичму у трајању од пола сата. Веома су корисне и вежбе истезања мишића и јачања мускулатуре: пилатес, пливање и брзо ходање, али важно је упражњавати вежбе на послу и то за кичму и рамени појас.

Са превентивом мора да се почне у најранијем узрасту. У школама такође би требало почети с практиковањем кратких петоминутних вежби на часовима, јер познато је да деца у основношколском узрасту не могу да држе пажњу дуже од двадесет минута. 

Ево и неколико савета лекара како да се додатно изборимо са негативним ефектима дуготрајног седења.

Једно од најважнијих правила јесте да у седећем ставу леђа буду права, а да рамена благо иду уназад. Горња ивица монитора компјутера треба да буде у нивоу  очију. Није лоше имати на уму повремено истезање руку, ногу, врата. Треба и померати рамена напред и назад, а главу лево и десно. Ако већ морамо да радимо седећи, требало би повремено устати и прошетати да би се повратила циркулација у рукама и ногама. Уместо лифта, треба користити степенице, потребно је знати и правилно дисати, а то значи дисати стомаком дубоким удисајем, а ваздух испуштати кроз уста. И још један савет лекара - треба пити много воде, јер течност побољшава концентрацију. А концентрација је важна да би се сетили да повремено применимо савете лекара током радног времена.

Политика, Драгољуб Стевановић