Углед и слава Паје Јовановића у свету имали су одјек и у српском народу. Већ 1893. године проглашен је за члана Српске краљевске академије. Поверене су му израде монументалних, историјских композиција, као што су Сеоба Срба и Проглашење Душановог законика.
Поред жанр-композиција и дела историјске садржине, уметник стиче популарност и као изузетан портретиста. Овековечио је крунисане главе, уметнике, политичаре и богате људе. Чувени су портрети: Михаило Пупин, Краљ Александар Карађорђевић, Сликар Симингтон... Посебно пажљиво слика портрете дугогодишњег модела и супруге Муни.
Област Јовановићевог интересовања чине и дела црквеног сликарства. Насликао је иконостасе у Новом Саду, Долову и Сремским Карловцима.
У самом врху српског сликарства, овенчан наградама и медаљама, Паја Јовановић је уметник кроз чија су се популарна дела васпитавали и образовали читави наши нараштаји. У Градском музеју Вршац се чувају, поред изузетно познатог Вршачког триптихона, дела Паје Јовановића. Већи број његових радова и личних предмета данас се налази у „Легату Паје Јовановића” који припада Музеју града Београда.
Градски музеј Вршца