На данашњи дан, 10. априла 1941. године, успостављена је Независна Држава Хрватска на делу територије Краљевине Југославије коју су окупирале нацистичка Немачка и фашистичка Италија. НДХ је спроводила организован терор и погроме над својим грађанима друге националности и вере. Злочини су вршени са само једним циљем: уништење Срба, Јевреја и Рома и стварање етнички чисте хрватске државе.
На почетку функционисања Независне Државе Хрватске, основни циљ је било стварање хрватске националне државе, каже за Радио Београд 1 историчар Милан Гулић из Института за савремену историју:
"С обзиром на чињеницу ко је ту државу направио и на кога је био ослоњен, то се већ у првим данима њеног постојања показало само као успутни циљ. Чини ми се да је суштинска природа режима установљеног у Загребу била далеко од тога да се бори за остварење хрватских националних интереса, већ се радило о једном профашистичком, пронацистичком режиму који је имао само један циљ - истребљење читавих народа, пре свега српског, а онда и јеврејског и ромског народа", рекао је Гулић.
Председник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић истиче за Радио Београд 1 да су првог дана по оснивању НДХ почела хапшења Срба са подручја Госпића и њихов транспорт у успостављени логор Госпић-Јадовно-Паг где је за четири месеца убијено 38.000 Срба.
"Први логор формиран у Независној Држави Хрватској је логор Даница код Копривнице, али бих посебно издвојио логоре за децу у Сиску и Јастребарском. У Сапрагу код Сиска је био једини логор у Европи за свештенике Српске православне цркве и њихове породице. Ту су их прикупљали, а после неког времена возовима протеривали у Србију", напоменуо је Басташић.
Велики број Срба убијен је у својим кућама, каже историчар Милан Гулић. Ту је почетак геноцида наводи.
"Кад причамо о местима страдања довољно је видети убиства у Пребиловцима, широм Лике, Кордуна, Босанске Крајине па видети колико је људи убијено на свом кућном прагу - жена, деце, старих", истакао је Гулић.
Душан Басташић упозорава да се хрватско друштво још није суочило са дешавањима у НДХ.
"У хрватском парламенту, у хрватском Сабору њихови парламентарци негирају злочин, аболирају оружане формације и све извршиоце геноцида који се десио. Треба поменути да смо протеклих дана чули да је један од судова у Хрватској донео одлуку о регистрацији Хрватске православне цркве која је постојала само у време НДХ. Све су то показатељи који указују да се хрватско друштво није суочило са злочином почињеним пре 82 године и да није прошло процес деусташизације", истакао је.
Коначан број жртава геноцида над српским народом у НДХ, до данас, није утврђен. Шест месеци по завршетку рата Земаљска комисија, на чијем челу је био Хрват Венцеслав Целигој, објавила је процену да је у систему концентрационих логора смрти у НДХ страдало између петсто и шестсто хиљада Срба, Јевреја и Рома.
Радио Београд, Александар Миливојевић
Ауторска права Радио Оаза 2026