Бранко Ћопић (Хашани, Босанска крајина, 1. јануар 1915 - Београд, 26. март 1984) био је један од највећих српских и југословенских писаца. Своју прву приповетку написао је 1936. године, а у његовим делима доминирају теме из живота људи из Босанске крајине и Народноослободилачког рата. Написао је "Људи с репом", “"Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Башта сљезове боје", "Глуви барут", "Осма офанзива", "Орлови рано лете", "Магареће године", "Битка у Златној долини"…

У Бранкову част, присетимо се неких његових цитата.

- Лутаћеш дуго свијетом бијелим, са витешким жаром, но једнога дана кораком невеселим, вратићеш се дому старом.

- Гдје су међу људима границе? Нема у човјеку ни Влаха ни Турчина. Постоји само голема људска биједа и невоља. Једнако и влашка и турска.

- Причаће дуго и с љубављу, али само лијепе ствари. Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека и то је било једино богатство наших дјечака.

- Живимо у Југославији, а не смијемо ни бекнути да смо Југословени! Е, чија ли је то коњска памет измислила да ми је само знати!

- Испричаћу причу вама, о босанским планинама, о Крајини, гнијезду буна, куд протиче брза Уна.