"Веритас" подсећа да је у том моменту у плитвичким хотелима било око 400 туриста, међу којима и група хрватских специјалаца са оружјем у коферима који су се помешали са туристима са намером да "препадом изнутра", у координацији са онима извана, савладају територијалце Крајине и "мартићевце".

И Срби су очекивали напад хрватских специјалаца па су их, на прилазима Плитвицама од Слуња, сачекали у заседи и са барикадама од порушених стабала. Јутро је било магловито, а снег до кољена. Пушкарање је започело ујутро између 6.00 и 7.00 часова, подсећа "Веритас".

Бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком. Даљу ескалацију сукоба спречила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као "тампон зона", наводи "Веритас".

На хрватској страни погинуо је "редарственик" Јосип Јовић /22/ из Аржана код Макарске, док их је двадесетак рањено.

На српској страни погинуо је територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док их је 17 заробљено, а који су због погибије хрватског војника крвнички пребијани све до њихове размене 13. августа исте године.

Хрватска је погинулог Јовића прогласила за прву жртву "домовинског рата" и сваке године, на врло високом нивоу, обележава годишњицу његове погибије, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи "Истина мора изаћи ван" записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване пумпарице, јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквих је имала хрватска полиција.

После ове акције хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу, која се одржала до краја августа те године, када је, због немогућности функционисања услед контроле од стране ЈНА, и расформирана.

Контролу над Националним парком "Плитвичка језера" преузеле су власти Крајине и

задржале је све до августа 1995. године.

Плитвички догађај се по многим изворима узима као почетак рата у Хрватској деведесетих прошлог века. Тога дана православни верници су славили Цвети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали "крвави Ускрс", наведено је у саопштењу из "Веритаса". 

СРНА