Срби историју тумаче према актуелној потреби. Произвољно доносимо закључке и можда је то узрок вечитих српских заблуда и подела. Чини се да стојимо у месту, а о промашајима 20. века да не говоримо.

Због свега тога не чуди да, неки би рекли, наши најбољи преци почивају под знамењем других народа. Да ствар буде још невероватнија, под тим знамењем су страдале стотине хиљада Срба.

Многи нису обратили пажњу, али на маузолеју на острву Виду и даље стоји грб Краљевине Југославије. На штиту, на грудима двоглавог орла, приказани су српски грб са оцилима, хрватска шаховница и звезде цељских грофова.

Шаховница на грбу датира од пре Другог светског рата, што значи да она почиње белим пољима у угловима. То је шаховница под којом су усташе починиле злочине над Србима. Због тога је после Другог светског рата рата замењен распоред поља у шаховници, тако да она сада почиње црвеним пољима.   

Није питање само белих и црвених поља већ и саме шаховнице. У Хрватској су током и после последњег рата обрисали сваки траг заједничког живота. Срби су са 17 одсто популације 1921. године, спали на 3,2 одсто становника Хрватске. У реалности је  тај број знатно мањи јер су многи Срби узели хрватске пасоше, али тамо не живе. Ни данас у неким деловима те земље није популарно бити Србин. Чак ни на летовању.

Они су одбацили Југославију

Поставља се морално питање. Да ли они који су бојевали на Куманову, Брегалници, Церу, Колубару, прошли голготу Албаније и сахрањени у  Плавој гробници, заслужују да почивају под шаховницом. Њихово страдање унето је у темељ државе која два пута није преживела искушења историје. Последњу Југославију одбацили су управо они чије знамење и даље стоји на Виду.  

Политика, Марко Лакић