Песник и писац Мирослав Мика Антић (1932-1986), "вечити дечак" српске литературе, изузетан лиричар и инвентиван песник за најмлађе, који је у песме унео колорит језика банаћанских сељака, рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину.

Антић је у родном  месту похађао основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије у Београду. Живео је у Новом Саду.

Пре него што је постао познат, Антић бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту... Осим писања бавио се и сликарством, журналистиком и филмом. Био је уредник листа "Ритам" и "Дневник" у Београду, као и "Младог поколења" у Новом Саду.

За 35 година стваралаштва Мика Антић објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима "Свети песак" и "Доручак са ђаволом". Написао је збирке песама: "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ" и "Кикинда".

Познат је по песмама за дјецу: "Плави чуперак", "Последња бајка", "Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав" и "Свашта умем". Такође, написао је радио драме "Отужни марш" и "Повечерје".

Мирослав Мика Антић умро је 1986. године.

Мирослав Мика Антић - О животу и смрти

СРНА