Истакао је да то није једини такав случај. Тврди да је и пре било ситуација да га представници САД позову на неки састанак у Сарајеву, а да се тамо волшебно задеси и неко из његове странке. „Питам га: ’Шта ћеш ти овде, ко те звао?’ Па звали су га Американци”, рекао је Додик и навео како се о томе мора повести рачуна. „Мени је то било јасно и тада, али је то онда постало отвореније.”

Најновија препирка Додика и америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија поново је подсетила јавност на неспоразуме Бањалуке и Вашингтона. „Потписивањем Дејтонског споразума БиХ је одузет суверенитет, право да одлучује, да се опредељује. То су за њу увек радили типови попут Марфија, а онда сваког 1. марта цинично честитали ’дан независности’”, рекао је Додик. Марфијеве тврдње да БиХ припада Западу за Додика су „пусте жеље амбициозног амбасадора, или он можда нешто зна а није нам рекао”.

„Српска припада својим грађанима, и има пријатеље и на западу и на истоку и то Марфи зна и то не може да промени”, каже Додик.

Шта је то што српски представници у БиХ највише замерају америчким дипломатама па не успевају да искораче из напетог односа и са највећом силом света стану на „зелену грану”?

„Саркастичан тон, погрешне интерпретације и двојаки стандарди постали су, нажалост, репертоар којим се служе поједини представници међународне заједнице у БиХ, што би се могло назвати малигним амбасадорским утицајем, који сигурно не може донети добро никоме у овој земљи”, оцењује српски делегат у Дому народа БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ.

Она конкретизује и наводи како највеће примедбе има на пренос надлежности, који се одвијао под покровитељством дела међународних представника. Нажалост, додаје, сада је тренд да све могуће покушава да се повеже са сукобима на истоку Европе, иако „то није увек добро повезиво”. „Народу у Украјини треба прекид оружаних сукоба, нама у БиХ треба стабилност, а ни једно ни друго се не постиже злонамерним интервенцијама споља”, наводи она.