"После надмоћне победе, показао је на главу, срце и м*уда, подигао је поглед ка небу и захвалио се Богу. Затим се загрлио са пријатељима и породицом и расплакао се. Али Ђоковић није имитирао оне "пеглаче гаћица" који пред камерама плачу за свако ср*ње, већ је избегавао камере, како га не би снимили док плаче. У том вапају представљени смо сви ми који смо претрпели прогон и малтретирање у последњих неколико година - сви ми који смо стигматизовани од стране медија, малтретирани од стране владара и гледани са сумњом од стране пријатеља и породице. Хвала ти за сваку твоју драгоцену сузу, Ноле. Ниједна није случајно проливена".

Шпанац је импресиониран Новаковом менталном снагом. Сматра да нико не би успео да "преживи" ударац који је задобио српски ас у Аустралији.

"Сваки љубитељ тениса зна да никада није постојао играч са таквим ударцима и таквим "мачијим" инстинктом као што је Ђоковић. Да се савлада тако жесток ударац какав је задобио пре годину дана у Аустралији, да не дозволи да га удави очај или бес, потребна је снага (глава), великодушност (срце) и храброст (м*да). Ђоковић се није суочио само са ривалима, већ и са непријатељским сплетом околности који су могли бити превазиђени само уз Божју помоћ. Без сумње му је помогао карактер који је искован у страшном детињству, али највећа помоћ дошла је одозго. Ђоковић то добро зна, а знамо и ми који смо плакали са њим".

Уследио је сјајан закључак.

"Изненађујуће је то што се маса не запита како то тенисер од 35 година побеђује без изгубљеног сета 10-15 година млађе од себе. То је исти разлог због којег проклет дебео човек као ја пише боље од свих системских писаца у Шпанији. Нисмо дозволили да нам се затрује крв и душа, а Бог који види у мраку нас награђује", поручио је за крај сјајни писац.

NO-VAC NO-COVID, por Juan Manuel de Prada

Курир спорт/АБЦ