Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Благог укуса, моћне снаге

2023.01.28

Камилица (Matricaria chamomilla L.) има бројна лековита својства која су позната још од античких времена. Према списима Диоскорида и Плинија, камилица је била најважнија лековита биљка тога времена. Код старих Египћана, Римљана и Грка користила се за лечење многих стања. На пример, у Египту је коришћена за балзамовање тела покојника, док су је у Грчкој користили пре свега због благотворног дејства на органе за варење. Стари Египат је постојбина камилице и верује се да је била посвећена сунцу. У једном старом енглеском часопису камилица се спомиње као једна о девет светих биљака.

Делује антисептично и противупално на инфекције или упалне процесе на кожи, слузокожи уста и грла или слузницама дисајних органа, органа за варење или урогениталног система. Блага је и може да се користи дуго времена. Може да се пије и у комбинацији с другим лековитим биљкама, па улази у састав многих мешавина чајева за лечење запаљења мокраћних кaнала, реуматизма, нервних стања, вишка киселине у желуцу, итд.

Има велико преимућство што није отровна ни шкодљива. Данас нема ни једне фармакопеје у свету која не прописује цвет камилице као обавезну дрогу коју мора имати свака апотека.

Чај од камилициног цвета је један од најпознатијих и најомиљенијих лекова. Ублажава болове и грчеве, регулише столицу и лечи желудац. Добро је средство за испирање грла и уста. Прање главе чајем од камилице јача корен косе. 

Иначе, чај од камилице је једино средство које се у одређеној количини може дати и новорођенчадима. Камилица делује и споља и изнутра, па се користи и за лечење опекотина, рана, чирева, за клистирање.

Употребљава се и у лечењу неуралгија, код малокрвних људи, код жена пре менструације, за интелектуалце који су преморени, код главобоље и у току грипа.

Ова биљка се среће широм Европе и Азије. Унесена је у Северну Америку и Аустралију. Расте као коров на различитим типовима земљишта, слатинама, ораницама, пашњацима, поред путева, пруга, око кућа. За развој захтева умерено влажну и топлу климу. Успева како у равничарским, тако и у планинским пределима до 1.000 метара надморске висине.

У народу је позната под различитим именима: бела рада, бела саса, бувља трава, царев цвет, гамелица, горчак, јармен, камилава, камонила, лепа ката, љутић, тетрица, титрица, матерњак, прстењак, рамен, раменак, здравић, жабљак, итд.

Ова једногодишња биљка израсте и до 60 сантиметара висине, а најпознатија је по цветовима карактеристичног мириса. Цвета од краја априла до почетка октобра.

У народној медицини као лековита сировина користи се цветна главица и етарско уље. Од биолошки вредних материја садржи етарско уље, горке материје, танине, смоле, флавоноиде, кумарине, органске киселине, итд.

Данас постоје разрађене технологије гајења ове биљке на пољопривредним површинама, а тиме је дивља камилица мање интересантна него што је то раније била. У Србији гаји се на око 1.000 хектара, а највише у Банату. Због изузетног значаја за здравље камилицу треба гајити, усавршавати и побољшавати квалитет свих савремених агротехничких и агробиолошких мера. Камилица је један од најважнијих артикала на светском тржишту лековитог биља. Највећи светски произвођачи су Аргентина и Египат.

Данас, камилица има широку примену у фармацеутској индустрији за производњу великог броја лековитих, хигијенских и козметичких препарата, који се примењују као блага и пријатна средства против упала коже и слузокоже, при лечењу рана, чирева, опекотина, итд.

РТС, Др Марко Љ. Несторовић

Ауторска права Радио Оаза 2026